Dr. Gabor Mesaroš je predsjednik Upravnog odbora nevladine organizacije Protego iz Subotice. Nakon predavanja na fakultetu, dr. Mesaroš je zamijenio strane i prešao u NVO. Utoliko nam je još zanimljivije bilo čuti njegovo iskustvo.
Okusili ste obje strane. Gdje je zanimljivije?
Prošao sam i državni i privatni, a sada sam u nevladinom sektoru. Najsigurniji je državni, no u nevladinom je najveća sloboda. Najveće prednosti u NVO su što sam planiraš svoje aktivnosti i usmeravaš svoj rad. Nema spoljnih uticaja, bar ne direktnih.
Na čemu najviše radite?
Generalno smo orjentisani prema vodama i to prema stajaćim vodama u Vojvodini. To je nastavak istraživanja i programa zaštite barske kornjače koji smo proširili na njeno stanište. Radimo na inventarizaciji tih vodnih dela, na brzoj ekološkoj proceni i pokušaju da se pojedine od tih uključe i upotpune ekološku mrežu, što je dosta dobro krenulo. Tu se radi o možda desetinama hektara vodenih površina. Kontakti su uspostavljeni, razmenili smo baze podataka tako da radimo zajednički, iako to ne mogu nazvati partnerstvom. Oni su sada dobili zadatk da upotpune ekološku mrežu, sve u kontekstu Emeralda, Nature i same uredbe, tako da su im ti podaci dosta dobro došli.
Ja sam došao iz državnih i stručnih akademskih struktura tako da poznajem te ljude i ne postoje određene teškoće.
S obzirom da ste doktor nauka i da dolazite iz njihovih krugova, jesu li vaši podaci automatski vjerodostojni?
Oni su suviše opterećeni svojim zadacima, koje im netko odozgo nameće i gledaju samo resurse koji su oko njih… Nevladin sektor ne smatraju resursom, iako se to zadnjih par godina menja. Sa Zavodom je dobra saradnja, ali sa Ministarstvom je nema.
Protego je dio mreže NVO-a Natura 2000 resursni centar Srbije. Što mislite o ideji umreživanja?
Ma to je odlična ideja!
A provedba?
Pa, dobra je. Ja i ne znam šta da se očekuje. Protego se uključio u mrežu u januaru prošle godine i kada gledam unazad, ja sam svakakve korisne informacije dobio koje sigurno ne bi dobio da nisam bio član: informacije o sastancima, neka putovanja, kontakt sa ljudima… Tu ima još puno da se radi, spominjemo više puta rad po tematskim celinama što je neophodno. Tu je i naš zajednički nastup gde smo organizovano dali primedbe na neke uredbe i pravilnike, na izmene zakona. Time se odnos donosioca odluka na republičkom nivou nije preterano promenio ali ipak postoji svest da smo tu i da možemo neke stvari da usmeravamo.
Što mislite kako će Srbija reagirati na mrežu Natura 2000? Očekujete li neke probleme?
Pa ne bih ja to nazvao problemima, više teškoćama. Jako puno mora da se radi na edukaciji, i to ne samo građana nego donosioca odluka na svim nivoima. Ono što postoji u Srbiji je da su napravili odnos u kojemu je zaštita oduzimanje od nečega pa se ljudi grčevito bore da nešto ne daju. Uverio sam se na nekoliko sastanaka da to treba promeniti. Zaštita prvenstveno nije konzervacija nego upravljanje, održive metode upravljanja, korišćenje tog resursa na način da ne ugrozi dugoročno njegove prirodne vrednosti. Na tome treba dalje raditi, naročito kod onih koji su dobili upravljanje vodama i šumama, s kojima je dosta teško. Čini mi se da je to rezultat nastupa Zavoda za zaštitu prirode jer oni misle da je zaštitu samo ono što zakonom definišu. Mi smo tu uvideli prostor i radimo na tome da korisniku ukažemo da postoji način da se resurs koristi ali da se sačuva i da je to zaštita. Baš Natura ima puno primera o razvoju planova upravljanja… Nije samo postavljanje tabli, nego se upravlja. A sad, kako će to ići u Srbiji? Sporo, ali ići će.
Petra Boić Petrač, WWF
Nema komentara:
Objavi komentar