14. 12. 2010.

Važnost biodiverziteta


Ljudi imaju tek maglovitu ideju o tome koliko je životna sredina povezana sa njihovom dobrobiti. Retki, međutim, razumeju važnost tih veza. Naše je zdravlje često povezano sa životnom sredinom i ima dubok uticaj na ekološki otisak koji ostavljamo na planeti. Glavna pretnja biodiverzitetu nije samo eksploatacija vrsta nego i promene i uništavanje staništa koje su rezultat rasta ljudske populacije, odnosno ljudskih aktivnosti koje štete životnoj sredini.

Oko 80% stanovništva u zemljama u razvoju oslanja se na tradicionalnu medicinu, uglavnom na onu koja nastaje od raznih biljaka. Više od polovine često korišćenih lekova u razvijenom svetu, poput aspirina, dobija se iz prirodnih izvora. Ljudsko zdravlje često zavisi o dobrom funkcionisanju ekosistema. Resursi koje osigurava priroda omogućavaju nam da udišemo čist vazduh i pijemo pitku vodu. Zahvaljujući prirodnim resursima imamo plodno tlo, biljke se oprašuju, otpad se razgrađuje, a osigurani su nam i hrana i goriva…

Ugrožavanje biodiverziteta
Na Balkanskom poluotoku biodiverzitet je u mnogo boljem stanju nego u razvijenijim evropskim zemljama. Upravo zato trebali bismo sprovoditi razne aktivnosti usmerene na očuvanje biodiverziteta u celini. S obzirom na bogatstvo flore, ovo je područje jedan od globalnih centara biodiverziteta. Prema nedavnom istraživanju, na području Balkanskog poluostrva evidentirano je 2600 endemskih biljnih vrsta.

Sve prisutne su pretnje biodiverzitetu, a najvažnije se odnose na:
- Gubitak, fragmentaciju i degradaciju staništa ;
- Smanjenje populacije pojedinih vrsta
- Zagađenje i kontaminaciju;
- Invazivne i strane invazivne vrste;
- Klimatske promene.

Razni akteri imaju puno zajedničkoga i moraju se udružiti kako bi ostvarivali zajedničke ciljeve. Političari i donosioci odluka trebalo bi da više pažnje posvete problemima zaštite prirode. Postoje mnoge veze između dobrobiti i životne sredine. Iako se te veze ističu kao najmoćniji argumenti za zaštitu prirode, moramo učiniti puno više kako bismo to dokazali donosiocima odluka i javnosti. Odgovornost za zaštitu biodiverziteta je zajednička, sa posebnim fokusom na dijalog između civilnog društva, državnih institucija i privatnog sektora. Širenje urbanih područja, proširenje transportnih mreža i krčenje zemljišta kako bi se napravilo mesta za poljoprivredu, uništavaju prirodna staništa. Zagađenje iz više izvora narušava funkcionalnost ekosistema. Naša rastuća potreba za dobrima i uslugama koje osigurava priroda ugrožava vrste. Uvoženje stranih invazivnih biljaka i životinja ima poražavajuće posledica za domaće vrste. Tu su i klimatske promene na koje WWF već godinama upozorava i koje već utiču na vrste i ekosisteme. Njihov uticaj će se nastaviti i u narednim decenijama, a njihove su posledice nepredvidive i potencijalno opasne.

Biodiverzitet bi trebalo očuvati do 2020. godine
Priroda i ljudi su nerazdvojni, sve je povezano. Da bi spasili vrste, moramo zaštiti njihova staništa koja su smeštena u širem okruženju. Stoga se moramo boriti s klimatskim promenama, zagađenjem i uticajima ljudskog razvoja. To znači da bi korporacije morale biti aktivni partneri u zaštiti prirode.
Upravo smo na prekretnici, počeli smo prepoznavati ekonomske vrednosti prirodnih dobara. Studija TEEB-a (The Economics of Ecosystem and Biodiversity, pogledajte više na: www.teebweb.org), koju je pripremila grupa stručnjaka predvođena Pavanom Sukhdevim, objašnjava važnost vrednovanja i stavljanja prave cene na prirodne kapitale. Samo tako možemo biti sigurni da su ulaganja usmerena na održavanje i poboljšavanje, a ne na iskorišćavanje i uništavanje prirodnog kapitala.
U oktobru je u Nagoji, tokom 10. konferencije potpisnica Konvencije o biodiverzitetu, usvojen novi globalni strateški plan. Njime bi do 2020. godine biodiverzitet trebao biti očuvan i održivo korišćen, a dobiti koje proizlaze iz korišćenja genetskih resursa morale bi biti podeljene pošteno i pravedno.
I na regionalnom nivou se preduzimaju aktivnosti za zaštitu biodiverziteta. Nakon što su UN 2010. godinu, proglasile Međunarodnom godinom biodiverziteta i u EU su pokrenuti mnogi procesi, pre svega rad na novoj strategiji i novim ciljevima za očuvanje EU biodiverziteta do 2020. godine Potrebno je očuvati biodiverzitet i obnoviti ekosisteme u najvećoj mogućoj meri. Obnova ekosistema, zaštita prirode i održivo korišćenje bioidverziteta su vitalni deo strategije biodiverziteta Europske unije da svoju ekonomiju usmeri na što put efikasnije i pre svega održive upotrebe prirodnih resursa.

Zaštita prirode je neophodna
Poslednji podaci IUCN – Međunarodne unije za zaštitu prirode iz Crvene liste ugroženih vrsta (IUCN Red List of Threatened Species™) koja daje detaljan pregled stanja vrsta na planeti, nažalost, nisu nimalo ohrabrujući. Crvena lista predstavlja najobuhvatniji svetski inventar statusa zaštite biljaka i životinja, koja koristeći niz postavljenih kriterijuma procenjuje rizik od nestanka velikog broja vrsta na planeti. To su jedinstveni kriterijumi koji se podjednako primenjuju na sve vrste i u svim regionima u svetu. Za zaštitu biodiverziteta takođe je važno primeniti „ekosistemski pristup“ kao strategiju za integralno upravljanje zemljom, vodom i biljnim i životinjskim resursima, koja promoviše zaštitu i održivu upotrebu prirodnih resursa. Takvim se pristupom procenjuje kako ljudska korišćenje ekosistema uteče na njihovu funkcionalnost i produktivnost. Krajnji cilj je osigurati da biodiverzitet i ekosistemi zadrže sposobnost samoregulacijei da ostanu što više očuvani za generacije koje dolaze.
Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li ili ne zaštiti biodiverzitet. Moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od prirode.

Duška Dimović,
WWF Dunavsko-karpatski program

Broj komentara: 6:

  1. veoma zanimljivo i bogato informacijama ovdje nadjes sve sto ti treba odlicno

    OdgovoriIzbriši
  2. Hvaala vam punoo

    OdgovoriIzbriši
  3. Ovde neko moze sam sa sobom da prica kolko oce xD

    OdgovoriIzbriši
  4. Hvala vam za ovo mnogo mi je pomoglo oko referata iz Biologije

    OdgovoriIzbriši