14. 12. 2010.

Važnost biodiverziteta


Ljudi imaju tek maglovitu ideju o tome koliko je životna sredina povezana sa njihovom dobrobiti. Retki, međutim, razumeju važnost tih veza. Naše je zdravlje često povezano sa životnom sredinom i ima dubok uticaj na ekološki otisak koji ostavljamo na planeti. Glavna pretnja biodiverzitetu nije samo eksploatacija vrsta nego i promene i uništavanje staništa koje su rezultat rasta ljudske populacije, odnosno ljudskih aktivnosti koje štete životnoj sredini.

Oko 80% stanovništva u zemljama u razvoju oslanja se na tradicionalnu medicinu, uglavnom na onu koja nastaje od raznih biljaka. Više od polovine često korišćenih lekova u razvijenom svetu, poput aspirina, dobija se iz prirodnih izvora. Ljudsko zdravlje često zavisi o dobrom funkcionisanju ekosistema. Resursi koje osigurava priroda omogućavaju nam da udišemo čist vazduh i pijemo pitku vodu. Zahvaljujući prirodnim resursima imamo plodno tlo, biljke se oprašuju, otpad se razgrađuje, a osigurani su nam i hrana i goriva…

Ugrožavanje biodiverziteta
Na Balkanskom poluotoku biodiverzitet je u mnogo boljem stanju nego u razvijenijim evropskim zemljama. Upravo zato trebali bismo sprovoditi razne aktivnosti usmerene na očuvanje biodiverziteta u celini. S obzirom na bogatstvo flore, ovo je područje jedan od globalnih centara biodiverziteta. Prema nedavnom istraživanju, na području Balkanskog poluostrva evidentirano je 2600 endemskih biljnih vrsta.

Sve prisutne su pretnje biodiverzitetu, a najvažnije se odnose na:
- Gubitak, fragmentaciju i degradaciju staništa ;
- Smanjenje populacije pojedinih vrsta
- Zagađenje i kontaminaciju;
- Invazivne i strane invazivne vrste;
- Klimatske promene.

Razni akteri imaju puno zajedničkoga i moraju se udružiti kako bi ostvarivali zajedničke ciljeve. Političari i donosioci odluka trebalo bi da više pažnje posvete problemima zaštite prirode. Postoje mnoge veze između dobrobiti i životne sredine. Iako se te veze ističu kao najmoćniji argumenti za zaštitu prirode, moramo učiniti puno više kako bismo to dokazali donosiocima odluka i javnosti. Odgovornost za zaštitu biodiverziteta je zajednička, sa posebnim fokusom na dijalog između civilnog društva, državnih institucija i privatnog sektora. Širenje urbanih područja, proširenje transportnih mreža i krčenje zemljišta kako bi se napravilo mesta za poljoprivredu, uništavaju prirodna staništa. Zagađenje iz više izvora narušava funkcionalnost ekosistema. Naša rastuća potreba za dobrima i uslugama koje osigurava priroda ugrožava vrste. Uvoženje stranih invazivnih biljaka i životinja ima poražavajuće posledica za domaće vrste. Tu su i klimatske promene na koje WWF već godinama upozorava i koje već utiču na vrste i ekosisteme. Njihov uticaj će se nastaviti i u narednim decenijama, a njihove su posledice nepredvidive i potencijalno opasne.

Biodiverzitet bi trebalo očuvati do 2020. godine
Priroda i ljudi su nerazdvojni, sve je povezano. Da bi spasili vrste, moramo zaštiti njihova staništa koja su smeštena u širem okruženju. Stoga se moramo boriti s klimatskim promenama, zagađenjem i uticajima ljudskog razvoja. To znači da bi korporacije morale biti aktivni partneri u zaštiti prirode.
Upravo smo na prekretnici, počeli smo prepoznavati ekonomske vrednosti prirodnih dobara. Studija TEEB-a (The Economics of Ecosystem and Biodiversity, pogledajte više na: www.teebweb.org), koju je pripremila grupa stručnjaka predvođena Pavanom Sukhdevim, objašnjava važnost vrednovanja i stavljanja prave cene na prirodne kapitale. Samo tako možemo biti sigurni da su ulaganja usmerena na održavanje i poboljšavanje, a ne na iskorišćavanje i uništavanje prirodnog kapitala.
U oktobru je u Nagoji, tokom 10. konferencije potpisnica Konvencije o biodiverzitetu, usvojen novi globalni strateški plan. Njime bi do 2020. godine biodiverzitet trebao biti očuvan i održivo korišćen, a dobiti koje proizlaze iz korišćenja genetskih resursa morale bi biti podeljene pošteno i pravedno.
I na regionalnom nivou se preduzimaju aktivnosti za zaštitu biodiverziteta. Nakon što su UN 2010. godinu, proglasile Međunarodnom godinom biodiverziteta i u EU su pokrenuti mnogi procesi, pre svega rad na novoj strategiji i novim ciljevima za očuvanje EU biodiverziteta do 2020. godine Potrebno je očuvati biodiverzitet i obnoviti ekosisteme u najvećoj mogućoj meri. Obnova ekosistema, zaštita prirode i održivo korišćenje bioidverziteta su vitalni deo strategije biodiverziteta Europske unije da svoju ekonomiju usmeri na što put efikasnije i pre svega održive upotrebe prirodnih resursa.

Zaštita prirode je neophodna
Poslednji podaci IUCN – Međunarodne unije za zaštitu prirode iz Crvene liste ugroženih vrsta (IUCN Red List of Threatened Species™) koja daje detaljan pregled stanja vrsta na planeti, nažalost, nisu nimalo ohrabrujući. Crvena lista predstavlja najobuhvatniji svetski inventar statusa zaštite biljaka i životinja, koja koristeći niz postavljenih kriterijuma procenjuje rizik od nestanka velikog broja vrsta na planeti. To su jedinstveni kriterijumi koji se podjednako primenjuju na sve vrste i u svim regionima u svetu. Za zaštitu biodiverziteta takođe je važno primeniti „ekosistemski pristup“ kao strategiju za integralno upravljanje zemljom, vodom i biljnim i životinjskim resursima, koja promoviše zaštitu i održivu upotrebu prirodnih resursa. Takvim se pristupom procenjuje kako ljudska korišćenje ekosistema uteče na njihovu funkcionalnost i produktivnost. Krajnji cilj je osigurati da biodiverzitet i ekosistemi zadrže sposobnost samoregulacijei da ostanu što više očuvani za generacije koje dolaze.
Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li ili ne zaštiti biodiverzitet. Moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od prirode.

Duška Dimović,
WWF Dunavsko-karpatski program

Broj komentara: 5:

  1. veoma zanimljivo i bogato informacijama ovdje nadjes sve sto ti treba odlicno

    OdgovoriIzbriši
  2. Hvaala vam punoo

    OdgovoriIzbriši
  3. Ovde neko moze sam sa sobom da prica kolko oce xD

    OdgovoriIzbriši