Novogodišnja bajka – da li je taksista shvatio značaj biodiverziteta?

Beogradski taksisti i zaštita biodiverziteta imaju nešto zajedničko – taksisti su zaštićeni kao beli medvedi. Kad im se nešto ne dopada ili pomisle da nisu dovoljno „ispoštavani“ za čas blokiraju ceo grad.
Inače, nama običnim korisnicima i nevozačima, čini se da su im usluge veoma skupe, u svakom slučaju daleko skuplje nego u „provinciji“, tako da većinu vremena provode na stanicama, čitajući „Kurir“ ili dremajući, što i nije loše, jer tako manje troše gorivo i zagađuju životnu sredinu.
Kada se, retko, ali ipak u nuždi, odvažim da koristim njihove usluge, trudim se da ih odobrovoljim i zapodenem raspravu, kao da će to uticati na sporije otkucavanje taksimetra. Iako se zaista trudim da nađem temu od zajedničkog interesa, pojedini prihvataju razgovor što razumem kao dobar znak, a neki se samo mršte i ćute, ali na kraju, rezultat bude jednako zapanjujući – račun ekvivalentan ceni namirnica u supermarketu za ručak za „prosečnu“ četvoročlanu porodicu (uključujući i pola kile mesa).
Razgovor obično počinje o gužvi i lošim vozačkim veštinama drugih učesnika u saobraćaju (Jao, znao sam žensko vozi... Ko ti dade dozvolu, vidi se Pančevac, stavio bih carinu na Pančevačkom mostu..)
Sa jednim taksistom, preko priče o gužvama, započeo sam i priču o zagađenju vazduha, i kako je život u Beogradu postao nesnosan i da sva deca imaju astmu.
Svaki džukac vozi, kupili polovni auto i samo špartaju...
Pa možda je onda rešenje bolji gradski saobraćaj, rekoh ja pomisleći da rasprava ide u dobrom pravcu.
Ma ko će, bre, da natera ove snobove da sednu u trolu? Ja bih povećao cenu goriva tri puta i da svi voze hibrid. Što da uvozimo naftu od Arapa, vidi Vojvodina, može tri Evrope da prehrani a još se sada gorivo od repe pravi, možemo svi da budemo ko šeici, ej...
Pa nisam baš siguran da obradivo zemljište treba da se koristi za proizvodnju goriva.
Šta? Ja bih, bre, sve zasadio repicom, kakva bre pšenica, kukuruz ko te još za to pita? Duvan, repa, sad je XXI vek. Sad je bar napredovala tehnologija, ukrstiš ribu i šargarepu i dobiješ biljku kakvu hoćeš, za šta hoćeš...
Misliš na genetski modifikovane biljke?
Ma da, pitao bih ja ove što se nešto bune i kao vole crvljive jabuke, koliko se to isplati...
Ne znam, na kraju ispadne skuplja dara nego mera, pojavi se neka nova biljka, uništi sve ostale, izazove alergiju, moramo ipak da budemo oprezni.
Ma ko te pita, brate, važno da uzmeš kintu, ionako će Kinezi da smisle nešto da sve bude jeftino.. Sad kad se isprazne sela, napraviš plantaže, dovedemo Kineze i, brate, samo cepaj.
Kakav si ti patriota, uništiš sve što je tradicija ovog naroda samo da bi dobili jeftino gorivo, započeh ja da prizivam na patriotizam, videći novine koje taksista čita i pokušavajući da pobedim protivnika njegovim oružjem.
A, ne, da uništimo tradiciju. To je najvažnije...
Pa ko će rakiju od požegače da pravi ako svi pređemo na modifikovanu hranu?
Pazi, nisam o tome razmišljao, pa ne znam valjda će ostati negde rezervat. Ej, što moj ortak ima tasta taj pravi rakiju - havarija....
Pa što ne bi i drugi seljaci pravili takve proizvode, od naših, starih sorti, možda mogu da žive od toga?
Nije to loša ideja, ako neko hoće da se cima...Jao opet Pančevac, gde si ti polagao za dozvolu, some?
Ej dobro, stani ovde, stigli smo. Koliko je, upitah plašljivim glasom?
Ma 820 dinara, nego gde ti radiš, vidim razumeš se u te stvari?
Nešto oko ekologije, rekoh ja neusuđujući se da pomenem civilni sektor.
Ej, moja šveca završila biologiju, ne može da nađe posao, ajd ostavi mi vizit kartu, možda da napravite neku kombinaciju...
Izvoli, daj i ti meni tvoju, možda sledeći put bude neki popust na poziv?
Kakav popust, Gradska vlada je to ukinula, i ovako radimo skoro za džabe.
Ništa, nek pozove sestra, videćemo...
Dejan Zagorac