Kako (ni)sam ubedio tetku da je biodiverzitet bitan

Šira javnost u Srbiji, svejedno obrazovana ili neobrazovana, ne shvata na pravi način problem gubitka biodiverziteta i zašto bi taj problem trebalo da se tiče svakog od nas. Gubitak vrsta posmatra se kao problem izdvojenih grupa naučnika i zaljubljenika u prirodu, ili hir „euroentuzijasta“ koji, umesto da se uhvate u koštac sa ozbiljnim društvenim problemima, bave se zaštitom glista i gusenica (a jug Srbije gladuje..).
Moja šira rodbina, uglavnom, ne shvata ni čime se ja bavim. Znaju da ne radim ništa fizički i da sedim u kancelariji i da posećujem seminare, i vrlo retko pokazuju interesovanje za ono šta ja to učim na tim seminarima i kakve projekte realizujem. Misle da se nisam loše snašao, ali eto, nije to ništa konkretno, kao što rade pravnici i ekonomisti. Zaštita životne sredine njih asocira na sakupljanje kesa i, eventualno, zamenu starih sijalica, novim, štedljivijim.
Desilo se da me je tetka , posle nedeljnog ručka, iz kurtoazije, pitala kako je bilo u Podgorici na seminaru ne očekujući nikakav konkretan odgovor.
Ja sam, u cilju eksperimenta, počeo da joj objašnjavam da sam bio na seminaru o Naturi 2000, programu koji se bavi zaštitom prirodnih područja iz Direktive o staništima i pticama...
- A, jaoj znam. Gledala sam na TV da neki ludaci u Nemačkoj prave prolaz za žabe ispod autoputa.. c c ne znaju više na šta da troše pare, reče tetka koja je nekad bila moj uzor u načitanosti i praćenju trendova, a sada je konzument masovne kulture i samo u prolazu uhvati neki ovakav prilog.
- Što ludaci, rekoh ja, možda je ta žaba ugrožena vrsta, i ako je istrebe poremetiće se čitav sistem i počeće poplave i klizišta, uzvratih ja.
- Ma kako da ne, bolje bi bilo da naprave kuću za beskućnike, smrzavaju se po ovoj zimi.
- A šta ako te žabe jedu neke bube, pa kad nestane žaba, bube pojedu lišće, pa se osuši drveće i onda klizište odnese kuće, pa će i ljudi u tom kraju postati beskućnici, počeh ja da metodom za „malog Pericu“ objašnjavam usluge eko sistema.
- Ajde ne pričaj, pa valjda bi onda poprskali bube nekim pesticidima...
- I ti bi onda pojela te jabuke sa takvog drveta?
- Bože sačuvaj, ja kupujem samo neprskane jabuke. Neću valjda da se trujem.
- Pa zar onda nije bolje da insekte pojedu prirodni neprijatelji i da svi jedemo neprskane jabuke...
- Baš si genije, mora da vas o tome uče na seminaru. Uostalom pitanje je da li uopšte žabe jedu te štetočine. Mada kad bolje razmislim, ima tu neke logike...
-Nije ni važno, hoću da kažem da je sve povezano i da je svaka vrsta važna...
- Ajde molim te pusti film ima na „Avali“, svašta ti pada na pamet...
Prošlo je pola filma a onda tetka reče u pola glasa:
-Pa jeste, kad sam ja bila mala nije bilo pesticida, a voće je bilo ukusno i zdravo. Mora da je tada neko tamanio crve na prirodan način. Ali stvarno da kopaju tunel za žabe...ipak je to preterano bacanje para, kad toliko ljudi gladuje.
Dejan Zagorac