Plaćanje za usluge ekosistema

Mnoge se kompanije oslanjaju na prirodne resurse, te osiguravanje protoka usluga ekosistema može biti direktno povezano sa njihovim poslovanjem. Međutim, briga o životnoj sredini i plaćanje za usluge ekosistema (Payments for ecosystem services - PES) nije samo odgovornost privatnog sektora. Vlade, lokalne zajednice i nevladine organizacije takođe nose deo odgovornosti zaštite životne sredine.

Voda je jedan od ekosistema bez kojega nebi mogli živeti.
Pranje dječaka u reci April u selu Pakapuki u Novoj Gvineji© Brent Stirton / Getty Images / WWF

Ekosistemi i njihove “usluge”

Ekosistemi omogućavaju život održavajući sveukupnu ravnotežu u prirodi. Kada dobro funkcionišu, ekosistemi pružaju mnogostruke koristi ljudima. Ove koristi su širokog opsega - od obezbeđivanja osnovnih dobara, kao sto su hrana,voda i gorivo, do duhovnih koristi, kao sto su estetski lepi predeli u kojima svi uživaju.

Koristi koje čovečanstvo dobija iz prirode se nazivaju usluge ekosistema. One se mogu okvirno podeliti na:

* Usluge podrške – usluge koje stvaraju neophodne preduslove za odvijanje svih ostalih funkcija ekosistema, na primer: formiranje zemljišta ili fotosinteza

* Usluge snabdevanja – svi produkti koje dobijamo od ekosistema, na primer: fosilna goriva, drvna masa, voda za piće, hrana biljnog i životinjskog porekla, genetički resursi

* Usluge regulacije – usluge zasnovane na kapacitetu ekosistema da regulišu važne prirodne procese, kao što je klima, kvalitet i kvantitet vode itd.

* Usluge kulturnog značaja – nematerijalne koristi koje proizilaze iz očuvanih ekosistema, na primer, estetski i rekreacioni značaj predela.

U današnje doba, putem naših aktivnosti, preterano i nekontrolisano eksploatišemo prirodne resurse i time negativno utičemo na sposobnost ekosistema da nam pružaju svoje korisne usluge. Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, pa čak i turizam često prevazilaze kapacitet ekosistema. Putem naših neodrživih aktivnosti pogoršavamo kvalitet vazduha, ometamo procese prirodnog prečišćavanja vode i zaštite od poplava, utičemo na klimatske prilike na našoj planeti.

Plaćanje za usluge ekosistema je inovativni pristup ka očuvanju prirode

Plaćanje za usluge ekosistema je naziv za različite aranžmane putem kojih korisnici koji profitiraju od usluga ekosistema (od zaštite vodenih slivova i šuma, do deponovanje ugljenika i lepote predela) nagrađuju one čije zemljište obezbeđuje te usluge, putem subvencija, ili tržišnih plaćanja. Uspostavljanje šema plaćanja za koristi koje obezbeđuju šume, plodno zemljište i drugi prirodni ekosistemi je način da se izrazi priznanje njihove vrednosti i da se osigura kontinuitet njihovog postojanja i u budućnosti. Plaćanja za usluge ekosistema potstiče očuvanje prirodnih ekosistema putem aktivnosti koje ne štete životnoj sredini i na taj način čuvaju resurse i za druge korisnike, a pored toga pozitivno utiču na ruralne oblasti, potstiču njihov razvoj i unapređuju ruralni način života.

WWF i Plaćanja za Usluge Ekosistema

WWF Dunavsko-karpatski program razvio je brojne inicijative, uključujući i veliki projekat u Dunavskom slivu „Promovisanje Plaćanja za Usluge Ekosistema i šeme održivog finansiranja u slivu Dunava“. Projektni tim sačinjavaju 22 eksperta iz Bugarske, Rumunije, Srbije, Ukrajine, Austrije i SAD iz WWF Dunavsko-karpatskog programa. Projekat potstiče zemljoposednike da upravljaju resursima na način koji osigurava održivost usluga ekosistema koje su svima nama potrebne. Globalni fond za životnu sredinu (GEF) finansira projekat preko Programa životne sredine Ujedinjenih Nacija (UNEP) kao implementacione agencije, a realizuje ga WWF- Dunavsko-karpatski program.

Pilot područje

Na donjem toku Dunava u Bugarskoj identifikovane su dve lokacije za demonstrativne projekte: oblast Rusenski Lom, u blizini istoimenog parka prirode i grada Ruse, i park prirode Persina, koji je Natura 2000 i Ramsarsko područje. Obe lokacije se nalaze u sklopu Zelenog Koridora donjeg toka Dunava. Potencijalne aktivnosti u oblasti Rusenski Lom su fokusirane na očuvanju i unapređenju biodiverziteta parka prirode, uz istovremeno očuvanje postojećih poljoprivrednih površina visoke prirodne vrednosti, uključujući i pašnjake i livade, pretvaranjem nekih obradivih površina duž toka reke u pašnjake, promovisanjem lokalno proizvedene hrane i proizvoda sa pašnjaka i livade visoke prirodne vrednosti, i uvođenjem održivog upravljanja šumskim bogatstvom u šumama parka.

U parku prirode Persina cilj je očuvanje vlažnih staništa i ribljeg fonda. Planirano je da se putem šema plaćanja za usluge ekosistema skupe sredstva za obnavljanje i očuvanje vlažnih područja. Privatno finansirane PES šeme će biti zasnovane na potencijalu i ekonomskoj efikasnosti upotrebe biomase iz vlažnih područja.

Zašto bi kompanije bile zainteresovane?

Mnoge se kompanije oslanjaju na prirodne resurse, te osiguravanje protoka usluga ekosistema može biti direktno povezano sa njihovim poslovanjem. Kompanije koje sa bave flaširanjem i prodajom vode imaju jaku potrebu za funkcionalnim ekosistemima koji obezbeđuju dobar kvalitet vode. Turističke kompanije žele da predelii živi svet budu očuvani da bi privukli klijente. Neke delatnosti imaju znatan negativan uticaj na životnu sredinu, te je za njih plaćanje za održavanje ekosistemskih usluga (na primer carbon offsets or biodiversity offsets) ekonomični način da smanje svoj ekološki otisak.

Međutim, briga o životnoj sredini i plaćanje za usluge ekosistema nije samo odgovornost privatnog sektora. Vlade, lokalne zajednice i nevladine organizacije takođe nose deo odgovornosti zaštite životne sredine. Vlade moraju obezbediti pravni okvir, a u mnogim slučajevima i direktno promovisati neke usluge ekosistema (javna dobra). Lokalne zajednice i nevladine organizacije moraju da osiguraju da se usluge ekosistema i PES šeme sprovode pravedno, usaglasiti interese ljudi i prirode, a u cilju povećanja zaposlenosti i zarada za siromašno ruralno stanovništvo i uspešne zaštite prirode.

Duška Dimović, WWF