Srbija tek počinje raditi na Natura 2000. Predstoji nam težak rad a pre svega pronalaženje financija
Direktorica Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, doktorica Biljana Panjković brinut će o procesu implementacije ekološke mreže Natura 2000 u Srbiji. Razgovarali smo u opuštenoj atmosferi Nacionalnog parka Krka, gdje je Biljana u maju bila na studijskom putovanju u Hrvatsku koje je dio projekta „Partnerske akcije za zaštitu biodiverziteta na zapadnom Balkanu“.
Vi ste, čujem, tata-mata za Natura 2000 u Srbiji!
- Nisam baš tata-mata za Naturu... No, budući da imamo uslov za pristup EU da uradimo Natura 2000 za Republiku Srbiju, mi smo u tom procesu pretpristupa Europskoj uniji. Budući da kaskamo s tim poslovima, u odnosu na druge države u regionu, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja formiralo je radnu grupu na čelu koje se nalazim ja, da napravi akcioni plan i da iskoordinira sve aktivnosti na sprovođenju Natura 2000 u Srbiji. Tu grupu čine stručnjaci koji se smatraju merodavnima za Natura 2000: stručnjaci iz oblasti ornitologije, staništa, stručnjaci za vrste… Oni će formirati ekspertske timove i uzeti stručnjake i naučnike koje smatraju merodavnima kao i osobe koje će to kartirati. Mišljenja smo da tu trebaju da budu uključene sve naučne institucije, stručne ustanove, nevladine organizacije, razni pojedinci… svi oni koji imaju podatke o vrstama i o staništima. Projekat kreće ove godine, koja obuhvata neku pripremnu fazu, a najveći dio poslova se odnosi na 2012. – 2015., kad bi se vršilo kartiranje staništa i vrsta, provera postojećih podataka i sl.. Posle toga se radi pripremna lista koja bi se slala Evropskoj komisiji za pregovore.
Jeste li već počeli s radom?
- Započelo se, formirana je radna grupa i Savet. U izradi je akcioni plan, koji treba usvojiti, a potom treba krenuti punom parom, ako želimo da imamo rezultat, a mi to želimo. Imamo i veliku podršku našeg ministarstva i Vlade RS. Bilo je nekoliko projekata vezano za kartiranje staništa i vrsta, i oni se odnose na pojedina zaštićena područja npr. Specijalni rezervat prirode Zasavica. Trenutno se radi twining projekat u suradji s austrijskom Agencijom za zaštitu životne sredine, radi se o konsultantskim uslugama, procenama stanja i podizanju kapaciteta administracije i NVO koje su prepoznate po svojim rezultatima iz oblasti zaštite prirode. Prvi rezultati su već postignuti i na osnovu dosadašnjeg znanja identifikovana su potencijalna područja posebne zaštite za vrste ptica i migratorne vrste (SPA). Prenos iskustva je od koristi, ali ona se ipak odnose na određen broj ljudi. Preporuke sa ovog projekta poslužile su nam kao osnova za izradu akcionog plana na uspostavljanju Natura 2000 u Srbiji. Planirali smo desetak godina rada za Naturu, s time da bismo u petoj, šestoj godini imali preliminarnu listu područja a onda bi se već radilo i na raznim priručnicima za monitoring, za upravljanje. U suštini mi nemamo uopšte ni priručnike za vrste i staništa, prvo to treba da napravimo.
Imat ćete nekoliko priručnika zahvaljujući projektu „Partnerske akcije za zaštitu biodiverziteta na zapadnom Balkanu“!
- To je odlično! Dobro će nam doći, kao što nam dobro dođu i brošure koje je pripremao hrvatski Zavod za zaštitu prirode i njihova knjiga o staništima. Naravno, imamo svojih specifičnosti i moramo voditi računa koje ćemo vrste staviti pored ovih koje moramo da stavimo, koja ćemo svoja staništa predložiti…
Imate li viziju koliko će Srbije biti zaštićeno kroz Natura 2000?
- Mogu vam reći za područje AP Vojvodine –budući da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode zadužen za zaštitu prirode na području AP Vojvodine. Pod zaštitom se nalazi 5,98% područja Vojvodine. Ono što je predviđeno za zaštitu i ona područja koja se nalaze u reviziji vrednovanja prirodnih vrednosti zbog kojih je uspostavljena zaštita, nema više od 11%. Ako se tome pridodaju staništa koja smo evidentirali, nekih 520 staništa, to je još nekih 6,5%. Dakle, ne može biti obuhvaćeno ekološkom mrežom više od 17,5% u AP Vojvodini. U celoj Srbiji taj bi procenat morao biti veći Pod zaštitom se nalazi 5,96%, što je malo. Neke studije se dovršavaju i kažu da će biti 8,3% do 2012., , za celu bi Srbiju moglo biti preko 30%. Ima puno brdsko-planinskih područja koja su napuštena, ljudi su otišli u gadove, sela su malobrojna, imaju malo stanovništva pa bi se i to moglo uklopiti… No sve to zahteva mnogo terenskog rada, a i nije pitanje samo u tome koliko će procenata da bude zaštićeno, nego i kakva će to zaštita da bude. Moraćemo uspostaviti monitoring da bismo znali da pratimo da li je to dobro i što teba da menjamo.
Očekujete li poteškoće u tom procesu?
- Naravno, pre svega očekujem poteškoće s financijama. Imamo neka skromna sredstva koja je država odvojila za ovu godinu, no moramo se potruditi da apliciramo na različite fondova. Država bi nam morala osigurati deo potrebnih sredstava kao i minimum 15% za učešće, u fondovima. Natura je državni interes i ja očekujem pomoć svih. Svi oni koji imaju podatke su dobro došli. U Srbiji je urađena Emeradl mreža, a radi se i na uspostavljanju nacionalne ekološke mreže. Da bi smo valjano uradili predlog područja i uspostavili Natura 2000 potrebno je obuhvatiti područje cele države i sagledati u celini. Dobiveni podaci imaju višestruku namenu, ne samo za naturu, nego i za uspostavljanje monitoringa, funkcionisanje i korišćenje područja. Koliko znam zadnja detaljna istraživanja vegetacije u Srbiji, na kojoj se zasniva kartiranje staništa, rađeno je 80-tih godina prošlog veka, a i nije u potpunosti završeno. Realna procena stanja nam donosi materijalnu uštedu u narednim godinama.
Kakvu će ulogu imati NVO u procesu određivanja Natura 2000 područja?
- Mnoge nevladine organizacije se bave naučno-istraživačkim radom, naročito ornitološke organizacije. Manje-više svi podaci vezani uz ptice se nalaze kod njih. Tako da bez njihovog učešća ne možemo ništa. Generalno imate i NVO koje rade kartiranje staništa i imaju podatke. Imamo i studentska društva koja uz vrlo malo obuke mogu to da rade. Na sve njih ja računam. Mnogi naučno-stručni radnici imaju neki drugi projekat koji mora da završe, no ima i dosta završenih biologa koji ne rade nigde i koji bi uz malu obuku to savladali i rado se priključili.
Jeste li u kontaktu s kolegama iz Slovenije ili Hrvatske?
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je kontaktu sa Državnim zavodom za zaštitu prirode u Hrvatskoj, oni su bili u Zavodu za zaštitu prirode Srbije u Beogradu i tamo smo se i upoznali i nadam se da ćemo razviti suradnju. Ne mogu nam ustupiti podatke, ali njihovu metodologiju svakako možemo da koristimo. Upoznati smo i s iskustvima kolega iz Mađarske. Svakako ćemo se služiti primerima dobre prakse iz susedskih zemalja.
Koliko znam, vi nemate čak ni Direktive prevedene na Srpski…
- To ne znam, ali svakako, ako ih nemamo, to treba prevesti. Osmislili smo grupu koja se bavi pisanjem projekata, u nju bi ušli ljudi iz ministarstva i ovi projekt menadžeri koji znaju kad se koji projekt pojavljuje i kad su aplikacije. Nadam se da će taj tim ljudi na vreme aplicirati za te fondove.
Imate li već viziju koje će vrste ući na dodatke Direktivama?
- U ovom trenutku ne bih mogla tako nešto reći. U svakom slučaju, biće to nešto što je karakteristično isključivo za nas.
Petra Boić Petrač, WWF
Nema komentara:
Objavi komentar