 |
| Čekajući zaštitu – Titelski breg [photo credit: Geza Farkaš] |
Podeljenost je sve veća, a neodlučnost ima svoju cenu. Tu cenu najviše vidimo mi ekolozi, jer nju plaćamo gubljenjem biodiverziteta. Sve više se postavlja samo jedno pitanje: koliko je Srbija zaista opredeljena za ulazak u EU? Koliko smo ozbiljni u ispunjavanju obaveza za koje smo tako brzo ponudili garancije?[2] A jedna od garancija se odnosi na usklađivanje zakonodavstva, procesa i sistema u zaštiti prirode – toliko pominjana Natura 2000. Naši političari neće biti prvi od početka ideje proširenja EU kojima će ovaj aspekt da zada glavobolju. Ali zašto bi, kad Srbija ima divnu prirodu koja se sama nudi za konzervaciju? Već prvi nacionalni park na svetu, američki Jelouston (daleke 1872) je zaštićen jer je na svim nivoima shvaćeno da predstavlja "neprocenjivo blago" i da ovakvu divljinu treba štiti od "vandala" jer je nasleđe čitavog čovečanstva.[3] Tako bi trebalo da bude.
 |
| Jedno od najznačajnijih slanih jezera Evrope, Okanj bara još uvek nije zaštićeno [photo credit: Ekapija] |
Tako da je pitanje veoma aktuelno: hoće li u sadašnjoj rati globalnog propadanja biodiverziteta dosada zaštićenih 6 posto površine Srbije[4] biti "preko glave" dovoljno – kako čujem i od nekih odgovornih – da "udovolji" Evropsku komisiju u kojoj zasedaju zemlje koje su dale i više od 20% svoje teritorije za to opšte dobro? Na glupa i namerno sarkastična pitanja ne treba odgovarati, tu su samo da nas podsete na problem.
Na mapi koju je publikovao Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode i koja je dostupna na linku Zavoda očituje se desetak žutih površina i tačaka – iz legende se vidi "Područja u postupku zaštite". Ista su uneta i u generalni prostorni plan Autonomne Pokrajine o kojem smo već pisali ranije. Među njima ima vrlo ozbiljnih predloga poput Titelskog brega, Okanj i Beljanske bare[5], ipak se sa njima odugovlači i strategiše možda i više nego što je uobičajeno. Zna se šta kaže zakon[6], ali je sasvim verovatno da moraju da prođu i političko-ekonomski filtar tipa "Ma pusti ti te vrste – čekaj, možda ipak tamo može da se iskopa neka sirovina ili izgradi neka fabrika, ili napravi gradska deponija?!". Zaštita sama po sebi u oku političara nemože biti prioritetna, barem dok se svi ostali aspekti mogućnosti korišćanja ne iscrpe.
 |
| (Klikni na sliku za malo veću verziju) |
Zaista ima područja o kojima se vodi sve jača debata – npr. šta će toliko područje kao rezervat droplje kad imamo svega grupicu ptica? Opravdanost i postupci zaštite su složen proces. Evaluira se mnoštvo faktora. U slučaju navedenog severobanatskog područja jedan od faktora je i neplodnost zemljišta. Zašto da ne bude zaštićeno "za droplje" kad nije pogodno nizašta drugo?! Izbetonirati te slatine ili od njih napraviti fudbalske terene ili parkinge je preskupo, a skijališta se tu ne mogu napraviti jer je teren previše ravan ;-)
Šalu na stranu, kada Zavod radi nešto to radi iz opravdanih, naučno i moralno opravdanih razloga. Nije istina da su nadležnosti Zavoda ograničene.[7] Važno je raščistiti, jer u nekim NGO krugovima sve više vlada mišljenje da je Zavod samo formalna ustanova bez ikakve moći da utiče na odlučivanje – ali reći to bi bilo kao reći da policija samo prima platu a ne radi ništa u borbi protiv kriminala, ili još gore: uzalid zvati vatrogasce kad se nešto zapali, jer su oni samo zakonski formalna služba! Ako imamo zakon, treba ga primenjivati, ako je zakon loš treba ga ukinuti. Mnogi smatraju da društvo nije zasnovano na crno-belim već sivim principima. Ja se – iako nisam pravnik – protivim tom mišljenju, bez obzira što praksa pokazuje da su ti liberalisti često u pravu. U teoriji smo jaki, ali večiti problem ostaje primena.
Jer zakon daje nadležnosti i nalaže obaveze. A nadležnosti Zavoda su na papiru jake i dovoljne, ali je istina i da su – kao uostalom svakoj službi u zemlji – organizacijama za zaštitu prirode "ruke vezane" za politiku. I to politiku koja možda nema dovoljno stručnosti da sama odlučuje o zaštiti prirode ili još gore – o pitanjima Eurointegracija. Na svu sreću su ti političari položili zakletvu da će služiti opšte dobro, pa nam ostaje samo da apelujemo na savesnost naše nove demokratski izabrane vlade.
Već su skoro sve zemlje u okruženju unutra ili na pragu EU, a sada su i nama vrata odškrinjena. Hoćemo li kroz ta vrata ući, ili ćemo ih zalupiti po kozna koji put? Da li ćemo ih zalupiti baš neispunjavanjem obaveze da čuvamo svoju-svojcatu prirodnu baštinu?
[1] Novi predlozi za zaštićena dobra i arhivirani sajt Zaštićena prirodna dobra u Vojvodini
[2] (Upitnik priključivanja)
[3] Yellowstone - Wikipedia
[4] Precizno 5,91% – sa linka Zavoda za zaštitu prirode
[5] Područja u postupku zaštite
[6] Prema članu 42. zakona o Zaštiti prirode "organizacija za zaštitu prirode" (misli se na Zavod) donosi nacrt akta o zaštiti prirodnog dobra koji se predlaže i javno objavljuje predlog zajedno sa Studijom zaštite. I samo vrednovanje prirodnih dobara (po članu 44 i 45) vrši ta ista organizacija u saradnji sa Ministarstvom i u skladu sa zakonskim aktima koji su na snazi i koji regulišu postupak.
[7] Prema članu 46 istog zakona, ako državna ili nezavisna organizacija vrši radove koji drastično narušavaju izgled predela i mesta "za koje se pretpostavlja da ima svojstva prirodnog spomenika" Zavod postupa kao izvršni organ i po službenom postupku ima pravo da te radnje zaustavi (moja interpretacija zakonske odredbe)
Nema komentara:
Objavi komentar