Korak bliže Naturi 2000 u Vojvodini?

U postupku je izrada, donošenje i predstavljanje Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine za period 2009-2020 (vidi mapu). Poslednji ujedno i jedini ovakav dokument donet je pre 33 godine, a planski horizont mu je bio 2000. godina. Regionalni prostorni plan AP Vojvodine je strateški dokument koji ima za cilj dugoročno, kontinuirano i usklađeno usmeravanje prostornog razvoja Pokrajine, podizanje privredne efikasnosti, socijalne pravičnosti i bezbednosti stanovništva, kao i racionalno korišćenje prirodnih resursa i jačanje pozicije sela, kaže se u sapoštenju medijske kampanje koja prati prezentovanje za javnost.

Ono što i površno gledano odmah pada u oči je naglasak stavljen na "zelenu" infrastrukturu i da su planeri imali u vidu buduća Natura pordučja. Sa druge strane, i to je istina, da je većina tih područja na građevinskim i privrednim lejerima "opravdano" sa izrazom neplodno zemljište, što i jeste slučaj, kod slatina na primer. Uzeti su u obzir elementi širenja gradova, i predviđen je dobar balans da ti isti gradovi ne bi progutali sami sebe, tj. da oko njih ostane koliko-toliko "prirode" u vidu njiva, šuma, vodenih površina a možda i zaštićenih prirodnih dobara gde će da preživi nešto i od onoga što love, pecaju, uništavaju ljudi iz tih gradova. Za primer toga koliki je pritisak na prirodu je jezero u blizini Subotice, gde je već svaki pedalj obale zauzet od sportskih ribolovaca i po dogovoru svaki od njih ima svoj lični mol (na slici)...

Gledajući referalne karte raspodele prostora terenski ekolog stiče utisak da je prošla potreba lobiranja civilnog sektora u Vojvodini za povećanjem prostora pod zaštitom. Ali postoji nekoliko zabrinjavajućih činjenica:
1) prostorni planovi iscrtani na papiru ostvaruju se samo u nekoliko postotaka od predviđenog - postoji strah da i ovaj plan ne završi poput LEAP-a u većini opština, gde nije ostvaren nijedan od predviđenih planova na polju ekologije, uglavnom zbog besparice i korupcije na svim nivoima (prednost u odnosu na LEAP, a i jedina šansa za krajnje sprovodenje ovog prostornog plana je pravni poredak EU)
2) trenutno stanje prirodne sredine u nekim delovima Vojvodine je toliko katastrofalno, da su potrebna velika ulaganja da se stanje revitalizuje. Područje doline Čik - primer na koji ćemo se još osvrnuti - na mapi obeleženo kao "područje od važnosti za zaštitu prirode u fazi valorizacije vrednosti" je toliko fragmentovano da bez ljudske pomoći nemože doći do uspostavljanja prethodnog stanja. Što će da podrazumeva: a) otkup zemljišta ili b) edukaciju i preusmeravanje poljoprivrednika na ekstenzivne forme gazdovanja npr. livadno stočarstvo c) plansku revitalizaciju sa reintrodukcijom organizama koji su tu živeli, uključujući ne samo florne i ekološke elemente do nivoa insekata i mikroorganizama, več možda čak i predeone elemente salaških sistema sa njihovim etnografskim vrednostima. Jedina šansa za ovu transpoziciju statusa navedenih područja je uvođenje Nature 2000 sa svim subvencijama i pratećim EU modelima finansiranja.

Što se tiče samih granica područja koje plan vodi kao "neobradive površine" ili površine pod različitim aspektima međunarodne ili nacionalne zaštite možemo biti zadovoljni. Vidi se da su mape pripremili u skladu sa evropskim normama. Ako se odgovorni za sprovođenje prostornog plana i zaista budu pridržavali ovih parametara, na nama zaštitarima svih vrsta ostaje samo da stanemo iza toga, dajući punu podršku podacima iz naših beležnica, o vrstama koje mogu samo da još više osiguraju potrebu zaštite. Ova područja predviđena za eko-koridore privućiće mnoštvo organizama isteranih iz istorijskih ekoloških okvira, i ti koridori će veoma brzo postati, ako već i nisu sada, vruće tačke biodiverziteta. Priroda će se, dana li joj šansa, oporaviti.

No nije cilj da damo detaljnu analizu Plana, već samo da vas obradujemo da Natura u Vojvodini ide dalje sa još nekoliko koraka. Ali ide li?

Deo koji ekologe treba da zanima je "Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine na životnu sredinu" u kojem su u prostornoj diferencijaciji ubeležena područja sa degradiranom sredinom (crvena nijansa) i područja kvalitetne životne sredine (zelena). Tu ima tri kategorije: a) Prirodno nasleđe b) Ekološki značajna područja c) Ekološki koridori. U obrazloženju plana se pominje buduća Natura 2000 u okvirima ovih zona. Čak i znajući da u je u većini zemalja EU zaštićeno područje proporcionalno veće od same Nature, možemo biti zadovoljni - barem sa mapama. Ko god je pripremao ovo, imao je na umu zaista dobru stvar. Ali koliko je to realno u Vojvodini? Kakvo je aktuelno stanje na terenu? Kakav je kvalitet predloženih područja, i kolika su ulaganja potrebna da se ona dovedu u "ekološki prihvatljivo" stanje?

Jedan kontretan primer

Rečica Čik je jedna od pet istorijskih vodotoka Bačke (Mostonga, Plazović, Krivaja, Čik, Kireš) geološki meandar kojeg je širok između 50 i 150 metara. Planeri koridora su - sasvim ispravno - uzeli u obzir stanje od pre mnogo decenija, kada je rečica sa svim svojim pratećim biotopima još ispunjavala svoju dolinu. Uračunate su realne geografske i ekološke odlike terena. Međutim se sa satelitskog snimka vidi da je danas aktuelna rečica svedena na uzan kanal koji se produbljava i čisti, znači malo toga odaje da je ona prirodan vodotok koji sakuplja vode Bačke lesne visoravni.

Ali, nije u redu da predeo bude izmenjen u tako katastrofalnoj meri, samo da bi se dobilo nekoliko hektara više obradive zemlje. U tim dolinama podzemna voda često uništi useve i to znaju i sami zemljoradnici pa i vode svoje zemlje kao "dolina". Često i čujemo: "Ah, tamo u dolini ništa ne rodi, neznam sta ću!" Međutim oni su nasledili tu zemlju zajedno sa načinom života i jedinom tehnikom obrade za koju znaju: oranje. Nije retko videti da "njivu" preoranu do same obale kanala obrasta gusta trska! Pitanje koje ti "poljoprivredni proizvođači" treba sami sebi da postave je da li je njihovo ulaganje u taj deo rentabilan? Ako dobije odbijanje od poreza ili neku drugu subvenciju, uz potrebnu edukaciju o Naturi taj poljoprivrednik će sam pristati da taj šav od stotinak metara vrati prirodi! Time dobija zemljoradnik, a dobijamo i svi mi ostali. Treba reći i da je zbog nepovoljne poljoprivredne politike koju vodi država stočarstvo propalo, pa držanje životinja na livadama koje bi se uspostavile i time vratio predelu žar od pre 100 godina ne dolazi u obzir u glavama tih poljoprivrednika. U svetlu potpisivanja Konvencije o predelu, država mora da razmisli o ponovnom propagiranju ekstenzivnog stočarstva, umesto da uvozi jeftino (a ponekad i skuplje od našeg!) mleko, meso itd. da ne zalazimo dalje u politiku privrede...

Za primer uzećemo jedan fragment ucrtanog ekološkog koridora kod Subotice. "Hrvatski majur" je jedno od mikrostaništa u dolini, koje se nalazi oko 6 km jugozapadno od grada. Stanište je čudom ostalo netaknuto jer je ovde reka formirala močvarnu zonu, koju su eventualno "zauzeli" lovci i koriste je kao revir za divljač. Tako je taj deo svakako sačuvan u svom prirodnom obliku. Sada je to močvara sa periodičnom vodom, sa trskom, sa visokim šašima i visokom zeleni u sukcesiji prema tresavi sa fitocenozom poljkog jasena (Carici-Fraxinetum angustifoliae) u vidu malih šumaraka koji uokviruju stanište. Ako je predviđanje na osnovu referalne karte tačno, taj mikrofragment od oko 5 hektara ući će u koridor i time potencijalno u Natura 2000 područja. To je dobro, jer tu svakako živi veliki dukat (Lycaena dispar) leptir sa habitat direktive (Annex II/IV). Međutim, mereći predviđeni koridor dobijamo prostor širok između 800 i 1000 m. To je realno neostvarivo, ali lepo bi bilo da upadne u sistem Nature. Ovo su uglavnom privatne parcele koje je država prodala (i u nekim slučajevima dala u zakup) još davno. Tim ljudima biće potrebne subvencije da bi svoju njivu želeli povratiti u prvobitno stanje. Plašim se da bez direktne pomoci Evropske Unije tako nešto neće biti izvodljivo.

Znači rano je aplaudirati zaštitarima koji stoje iza ovoga jer je strašna ta druga strana - to stvarno stanje na terenu, što ne uspevamo dovoljno da naglašavamo. Lako je nešto ucrtati u mapu ili ubaciti u bazu podataka ali tu je potrebno dosta novca da se sve to dovede u sa EU izrazom "ekološki prihvatljivo stanje". Ne ostaje nam drugo nego da poželimo puno sreće državi u sprovođenju ovog plana, i da doprinosimo unapređenju nominovanih zaštićenih zona sa što više biogeografskih podataka!