Predlaganje za zaštićeno područje na primeru Ludaškog jezera

Tekom procesa usklađivanja propisa naše zemlje sa propisima Evropske Unije doneta je Uredba i set zakona koji definišu izradu nacionalne mreže ekoloških koridora. Neophodno je da pre priključenja država u priključenju izradi i svoju samostalnu mrežu. Sa jedne strane, preduslov toga je ili je bar poželjno da postoji što više zaštićenih područja – ili tačkastih lokacija bilo koje veličine – koji se mogu povezati u funkcionalnu celinu.

Ne samo da je bitno da se nešto što je vredno prepozna na lokali, nego je i važno da se isto institucionalno prijavi, jer je uzaludno očekivati da će Zavod za zaštitu prirode ili druga državna ustanova imati kapaciteta i ljude da sve odradi i zaštiti za nas.

Predlaganje je lako. Želim to da argumentujem na doduše starom, ali klasičnom primeru. Šema je uvek slična, jer su motivi plemeniti i ciljevi identični: da se deo prirode sačuva za buduća pokoljenja. Ne treba da budemo sebični. Svako voli svoju decu. Želim svojoj deci barem toliko sreće u životu, koliko sam ja iskusio. Ako ne i više od onoga lepog što sam ja proživeo, doživeo. A deo toga je boravak u netaknutoj prirodi. Voleo bih da može da se odmara u senci onog starog drveta ispod kojeg sam i ja gledao oblake. Zvuči emotivno i poetično ali i realno. "Ne lomite mi bagrenje..." i ostala klasika.

Cilj mi je da ukažem na šemu koja je isto tako primenljiva kao i u zakonskom okviru od pre skoro 6 decenija i pre gotovo jedne cele generacije, na primeru SRP Ludaško jezero. Procenite sami koliku ulogu su imali lokalni ljudi u postupku predlaganja i zaštite!

Hronologija događaja

Prvi dokument o inicijativi da se zaštiti Ludaško jezero je iz 1954. godine, i to je pismo Podružnice Srpskog biološkog društva iz Subotice dr Simi Grozdaniću, direktoru Zavoda za zaštitu prirode NR Srbije. Potpisnici pisma su bili biolozi Aleksandar Rafajlović i Đula Seleši, i u njemu (između ostalog) navode da je "Ludaško jezero bogato naseljeno pticama", ali da su "ptice od mnogobrojnih lovaca uznemiravane" i to u tolikoj meri "da se neke vrste više ne gnezde." Lokalni biolozi su dodali "Molimo vas da nas uputite na koji bi se način mogla izvršiti zaštita ovog jezera."

Kao reakcija dolazi odgovor Zavoda u kome stoji "Ukoliko su podaci o bogatstvu i raznolikosti faune i flore ovoga jezera, i o njegovom uništenju tačni, ovaj će Zavod preduzeti potrebne mere da se ono stavi pod zaštitu i obezbedi od uništavanja", sa napomenom da je potrebno prethodno "utvrditi vrednost područja".[1,2]

Taj drugi korak nije bilo teško učiniti, jer je ovaj dragulj prirode čuvao mnoga bogatstva, međutim posao je potrajao, tako da je prvi celovit prikaz o vrednostima Ludaškog jezera (u kontekstu zaštite) dat tek tri godine kasnije, u časopisu Zavoda. [3] Ali, da se odmah krenulo na posao dokazuje rešenje Zavoda pod brojem 172 od 14. juna 1955. godine, kojim je jezero stavljeno pod zaštitu države, a uz Rešenje doneto je i Uputstvo o merama potrebnim za sprovođenje zaštite. Time je Ludaš nakon Obedske bare (a u isto vreme sa Carskom barom) postao naš najstariji rezervat prirode.

U međuvremenu (i nadalje) ptičji svet jezera proučavali su ornitolozi, o čemu postoje pismeni izveštaji. Rihard Čornai je bio prvi koji je Zavodu prosledio molbu za posetu jezeru, jula 1956. godine. Tražio je da sa nemačkim ornitologom Lothar Goetzom dobije dozvolu za posetu Ludašu i Carskoj bari, što je takođe završilo kao članak u Zaštiti prirode, i to godinu dana ranije od već pomenute opšte studije. [4] Prvi nalaz prstenovane ptice sa Ludoša bila je siva čaplja koju je jula 1959. prstenovao ornitolog Jožef Mikuška, a pronađena je septembra iste godine u Mauritaniji.

Progres statusa od prvog rešenja do danas

1.) U Iranu je 1971. ustanovljena Ramsarska konvencija o vodenim staništima – izvršno veće SAP Vojvodine 1973. (tri godine pre nego što bi vlada SFRJ ratifikovala ovu konvenciju) predlaže da se Ludaško jezero upiše u spisak Ramsarskih područja. Godine 1977. (zajedno sa Obedskom barom) Ludaš postaje deo mreže vodenih staništa od međunarodnog značaja (dok iz nepoznatih razloga Carska bara dobija taj status znatno kasnije).
2.) Ludaš je od 1989 IBA-područje.
3.) Od 1987. godine preko Ekološkog društva Rihard Čornai Srbija se uključuje u Acroproject – međunarodni projekat proučavanja seobe trstenjaka. (Do dan danas) organizuju se akcije prstenovanja u međunarodnim eko-kampovima na Ludašu. Puno su učinili ekolozi-amateri, u prvom redu ornitolozi, zajedno sa stručnjacima-entuzijastima da se jezero nađe u žiži interesovanja javnosti.
4.) Vlada Republike Srbije 1994. donosi konačnu Uredbu o zaštiti Specijalnog rezervata prirode pod brojem 110-3571/30-03.

Na osnovu:
[1] Boris Garovnikov: Hronologija zaštite Ludaškog jezera, Ludaški zapisi 1. Godišnjak za pitanja zaštite životne sredine, Subotica, 1997
[2] Đula Seleši: Voda Ludaškog jezera, Grafoprodukt, Subotica, 2003
[3] Zaštita prirode br 11. str. 34-37. Beograd 1957
[4] Kratak izveštaj o poseti prirodnim rezervatima u Jugoslaviji, Zaštita prirode br 8. str. 35-36. Beograd 1956

SOS Save our sea

O projektu zaštite biodiverziteta Jadrana, organizacije Green.me pogledajte na
http://www.montenegreen.com/featured-articles/sos-save-our-sea/

Studijsko putovanje u Hrvatsku

U Zadar je doputovalo dvadeset predstavnika nevladinih organizacija i institucija iz Srbije i iz Crne Gore

Od 25. do 27. svibnja održana je u Zadru trodnevna radionica u okviru studijskog posjeta Hrvatskoj, planiranog unutar projekta „Partnerske akcije za zaštitu biodiverziteta na zapadnom Balkanu“. Temeljni cilj studijskog posjeta bio je upoznati sudionike seminara sa procesom uspostave Natura 2000 u Hrvatskoj te na taj način prenijeti važna iskustava. Tijekom prva dva dana, Impact centar ugostio je 20 sudionika iz Srbije i Crne Gore kao i predstavnike relevantnih državnih tijela RH te civilnog sektora koji su iznosili svoja iskustva u pogledu uspostave te provedbe Natura 2000 u Hrvatskoj. Radionica je tako poslužila kao forum u kojem su se izmjenjivala dobra i loša iskustva, propitkivale ideje te raspravljalo o konkretnim problemima.

Prvi dan je mahom prošao u prezentacijama već spomenutih državnih tijela: Ministarstvo kulture – Ivana Jelenić i Andreja Markovinović „Razvoj instititucionalnog i zakonodavnog okvira za uspostavu ekološke mreže i Natura 2000 u Hrvatskoj“, Državni zavod za zaštitu prirode – Ivana Plavac „Razvoj ekološke mreže i Natura 2000 u Hrvatskoj",

Javna ustanova za upravljanje zaštićenim dijelovima prirode na području Zadarske županije – Morana Babajko „Iskustva i izazovi u provedbi ekološke mreže i Natura 2000 na lokalnoj razini“ te Park prirode „Vransko jezero“ – Ana Katalinić „Natura 2000 i zaštićena područja: Park prirode Vransko jezero“ dok je drugog dana naglasak stavljen na iskustva

civilnog sektora u implementaciji Natura 2000: Udruga „Jezero“ – Andrej Radalj „Problematika podizanja trajnih nasada na području predloženo za Natura 2000, otok Krk“ te udruga Sunce – Zrinka Jakl „Podrška civilnog sektora u uspostavi i praćenju Natura 2000 kroz prikupljanje podataka“ i Milena Šijan „Sudjelovanje javnosti i

međusektorska suradnja u razvoju upravljanja zaštićenim područjima“.

Kao kruna za kraj studijskog posjeta, sudionici su trećeg i posljednjeg dana posjetili rimski vojni logor Burnum te NP „Krka“ koji će i sam biti dio buduće mreže Nature u RH.

Srđan Uljević, Sunce

Terenska radionica na kartiranju staništa i vrsta

Svjetski fond za zaštitu prirode WWF, Green Home iz Crne Gore i Mladi istraživači Srbije realizuju projekat „Srbija, Crna Gora i Natura 2000: „Jacanje kapaciteta javnog i civilnog sektora u Crnoj Gori i Srbiji za usvajanje propisa EU u oblasti zaštite prirode” koji ima za cilj pružanje podrške javnom i civilnom sektoru i jačanje regionalne saradnje po pitanju međunarodnih obaveza u polju zaštitu biodiverziteta.

U okviru projekta se organizuje „Trening za mapiranje područja na terenu“ koja će se održati u periodu od 14-16 juna 2011. na kojoj će biti predstavljena metodologija za mapiranje staništa i vrsta, upotreba i digitalno upisivanje informacija u informacioni sistem, te prijedlozi za praktičnu organizaciju terenskog rada.

Trening podrazumijeva praktični rad na tri terena u Crnoj Gori: kanjon rijeke Morače, Velika plaža u Ulcinju, Lovćen-Konjsko.

Učesnici treninga su lokalni tim stručnih lica iz Zavoda za zaštitu prirode, NVO Daphne iz Slovačke, WWF Mediteranski program i predstavnici mreže Natura 2000 info centra (radna grupa naučna istraživanja).

Projekat je podrzan od strane Norveškog ministarstva za spoljne poslove kroz WWF Norveške.

Još nekoliko koraka ka uspostavljanju ekološke mreže u Srbiji

Samo koraka nekolicine izabranih, doduše...

Kao jedinom predstavniku nevladinog sektora pružila mi se jedinstvena prilika da između 23. i 27. maja učestvujem na studijskom putovanju po Srbiji koje je za predstavnike nekoliko organizacija (Srbijašume, Zavodi za zaštitu prirode) i ministarstva (pred ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Rade Momirov) organizovao Tvining projekat za Naturu 2000.

Najveći deo puta proveden je u autobusu, a na destinacijama smo 'neumorno' pešačili

O tom projektu smo dosta čuli u prethodnom periodu (twinning = bratimljenje), a pošto se radilo o domaćinu putovanja valja sumitrati da mu je cilj da potpomogne vladu Srbije u pripremi za priključenje EU, i to u tri komponente: (1) harmonizacija zakonodavstva naše zemlje sa direktivama EU u oblasti zaštite prirode, (2) priprema ekološke mreže Natura 2000 i (3) jačanje kapaciteta institucija i komunikacione strategije [http://www.ekoplan.gov.rs/n2ktwinning/projekat/index.html].

Tokom putovanja obišli smo nekoliko "vrućih tačaka" biodiverziteta u Srbiji. Imali smo prilike da se upoznamo sa ekskluzivnim predelima naše zemlje, sa uvidom u neka zaštićena područja prvorazrednog značaja.

Čovek i stoka - najugroženiji

Žičara na Staroj Planini

Za istočnu Srbiju je obiđeno nekoliko destinacija na Staroj planini. Za početak bum - odmah u centar - ski-staza na Babinom Zubu, gde smo imali prilike da se suočimo sa nekoliko stejkholdera u manjoj raspravi koja je zabuktala na terenu, kao odjek svega onoga što se zahuktalo oko te planine. Videli smo da se (i dalje) ne slažu baš sve zainteresovane strane i da je priča dosta složena. Odgovori na pitanja o rentabilnosti ski-terena, i detalji budućih planova na planini su - barem meni - delovali nesigurno. Zvučalo je kao da se od originalnog plana da se cela planina uokruži skijalištima i hotelima (sa prilivom od nekoliko desetina hiljada turista) u neku ruku odustalo... Glavni razlozi su nedostatak snega i pijaće vode, između ostalog. A i kao svuda drugde u ovoj zemlji, tešimo se da grandiozni master planovi ne uspevaju uvek da se u celosti ostvare.

Staroplaninski leptir

Bez stoke kraj bi opusteo - stado autohtonih krava u programu konzervacije

Bratislav Grubač

Stručnjak za grabljivice Bratislav Grubač na licu mesta održao nam je predavanje o stanju sa beloglavim supovima, koji zahvaljujući zaštiti ponovo kruže nad našim kanjonima. Na Staroj planini obišli smo i projekat spasavanja autohtonih domaćih životinja (planinskih konja i stoke). Ako bismo sumirali impresije i probleme vezane za taj kraj, rekli bismo rečima domaćina Sergeja Ivanova da je "na Staroj planini čovek najugroženija vrsta" i da od žičare meštani imaju najmanje koristi (u vidu zaposlenja ili prodaje svojih seoskih proizvoda). Staru planinu smo napustili u nadi da se rušenja ekosistema neće nastaviti i/ili da će se ubuduće barem pristupati kontrolisanije, a ne stihijski u ime razvoja. A tu je i Natura 2000, kao dodatna nada...

Sergej sa fosilnom lobanjom bivola - dokaz da su ovde oduvek živeli

Wolfgang je oduševljeno pristao da se slika pre nego što i ovu padinu pretvore u skijalište

Krećući se u domenu od 300 do 1200 metara nadmorske visine stigli smo u zapadnu Srbiju, u podnožje Zlatara. Ah, planine! Stekli smo toliko utisaka, da nam treba vremena da ih sve obradimo. Lično su me zapanjili pašnjaci puni orhideja - kaćuna i kaćunaka (Orchis, Dactylorrhiza), a u Vojvodini redak i ugrožen mirisni kaćunak (O. morio) npr. bio je prisutan i u dvorištu lokalne škole. Toliko ga je bilo da su ih domaćini u jednom restoranu stavili na sto u obliku buketa. Zaista je bilo ekskluzivno. Za sada ga ima u izobilju, ali ako ga ne budemo čuvali, svi ćemo ostati uskraćeni te lepote...

Lešinari ponovo nad Uvcem

Lešinar sa krilnim markerom

To bi u filmovima o divljem zapadu značilo nevolju, ali kod nas znače šansu za turizam, što se u okolini Nove Varoši (i rezervata Uvac) jasno reflektuje i sa velikih panoa sa supovima koji stoje pored puteva. Tu je pre svega obiđen teren sa hranilištem na vrhu litice, tako da je iznad nas u datom momentu kružilo preko 30 ogromnih senki sa rasponom krila od skoro 3 metra! Naš stručnjak za Naturu, Wolfgang Suske čak je i naglasio da će eko-turisti pre svega želeti da vide nešto, a graciozne ptice koje preleću turistički brodić u kanjonu Uvca pružaju upravo taj doživljaj, za koji vredi doći ovamo. Na Uvcu smo takođe imali privilegiju za ulazak u pećinu. Bila je velika, vlažna i mračna, čoveku tu prestaje osećaj vremena, kako je to rekao Slobodan Puzović, inače poreklom iz ovoga kraja.

Kod brojnih domaćina, koji su uključili i školu, razgovor se vodio oko perspektiva seoskog turizma. Uz obaveznu degustaciju lokalnih proizvoda naravno (heljdopita, sir, kiselo mleko, a i rakija), za šta je Suske rekao da će enormne evropske kontrole higijene možda predstavljati problem.

Slobodan Puzović koristi priliku da "zarazi" dete sa ornitologijom

Pored supova, ornitologe iz grupe (G. Sekulić, B. Grubač, S. Puzović i moja malenkost) prijatno je iznenadila još ređa grabljivica, bela kanja, koju je zabeležio dvogled 25. maja na litici nedaleko od hranilišta. Ptica zbog prisustva grupe ljudi nije sletala na gnezdo, koje stoga nije locirano. Kao problem kod ovog u odnosu na Staru planinu organizovanijeg upravljača (Uvac d.o.o.) ukazali smo na informacione table u (zatvorenom!) delu parka prirode. Atraktivne i pune teksta, ali sa manjim greškama (npr. vrsta iz teksta se ne slaže sa slikom...?), a rečeno je da su previsoko da bi deca pokazala na životinju i pitala roditelje "a šta je ovo?". Tako da moraju biti niže i izduženije, eto, tako male, a bitne cake...

Zapanjio nas je podatak, da je voda akumulacionih jezera pitka, što je čuvar rezervata i demonstrirao pijući iz broda. Ovaj prirodni rezervoar od 500 miliona kubnih metara pitke vode ugrožava tridesetak nesavesnih meštana koji iz divlje građenih objekata upuštaju kanalizaciju. Taj problem ostaje da se reši.

Na povratku za sever kratko smo zastali u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, gde smo posetili manastir Blagoveštenje.

Gornje Podunavlje

Ornitolog Goran Sekulić posmatra ptice u Štrbačkom ritu

Sasvim druga atmosfera nas je dočekala na severu, u Vojvodini, kao što se vidi sa slika. Ornitolozi su posmatrali 2 od oko 20 parova belorepana koji gnezde uz Dunav i nekoliko crnih roda. Sa visoke čeke na eko-stazi posmatrali smo graciozne labudove, koji su nakon toga i poleteli.

Najveće interesovanje izazvala je biljka (Iris spuria) koju je tokom radova na revitalizaciji zgazio traktor upravljača, pa je obeležena zabijenim kocima. Hitna edukacija radnika je ovde neophodna.

Veliko interesovanje izazvala je perunika koju je traktorista slučajno pregazio - Bernd Perdacher

Saradnik pokrajinskog zavoda Laslo Galamboš i Wolfgang Suske na slatini

Moja pitanja upravljaču su bila kako pristupati u slučaju bird-watchinga, sa organizovanom grupom ili kao pojedinac. Što se tiče zaštićenog dela rezervata, ključna reč je prijava telefonom. Rendžer ovog dobra, koji je ujedno ribo-lovočuvar, čuvar prirode i šumar pružio je dobar utisak, izabran je vrsni poznavaoc i ljubitelj ovog kraja. Ulaže nadu u oporavak i da staraoc, koji je šumarska ustanova (Vojvodinašume) vidi novac i budućnost ne samo tradicionalno u lovu već i u zaštiti i unapređenju prirode.

Svi u hlad! Evo šta znači senka drveta! Pod žarećim suncem teško je slušati

Nije lako sumirati turu u kojoj obilaziš gotovo celu Srbiju uzduž i popreko stajući u najočuvanijim predelima i još uz to imaš prilike da popričaš sa meštanima. Za užu Srbiju i Kosovo nemože da bude previše polemika oko odabiranja Natura 2000 područja (jer još ima od čega da se bira), ali me i dalje brine veoma fragmentovana Vojvodina. Sa zadovoljstvom konstatujem da je na čelu nacionalnog tima za izradu mreže izabran botaničar (iz Vojvodine), Biljana Panjković - to ulaže nadu u odabir svih važnih lokaliteta, i da neće izostati ni ptičje oaze (IBA i SPA), a ni posebna staništa (SAC).