naše zemlje sa propisima Evropske Unije doneta je Uredba i set zakona koji definišu izradu nacionalne mreže ekoloških koridora. Neophodno je da pre priključenja država u priključenju izradi i svoju samostalnu mrežu. Sa jedne strane, preduslov toga je ili je bar poželjno da postoji što više zaštićenih područja – ili tačkastih lokacija bilo koje veličine – koji se mogu povezati u funkcionalnu celinu.Ne samo da je bitno da se nešto što je vredno prepozna na lokali, nego je i važno da se isto institucionalno prijavi, jer je uzaludno očekivati da će Zavod za zaštitu prirode ili druga državna ustanova imati kapaciteta i ljude da sve odradi i zaštiti za nas.
Predlaganje je lako. Želim to da argumentujem na doduše starom, ali klasičnom primeru. Šema je uvek slična, jer su motivi plemeniti i ciljevi identični: da se deo prirode sačuva za buduća pokoljenja. Ne treba da budemo sebični. Svako voli svoju decu. Želim svojoj deci barem toliko sreće u životu, koliko sam ja iskusio. Ako ne i više od onoga lepog što sam ja proživeo, doživeo. A deo toga je boravak u netaknutoj prirodi. Voleo bih da može da se odmara u senci onog starog drveta ispod kojeg sam i ja gledao oblake. Zvuči emotivno i poetično ali i realno. "Ne lomite mi bagrenje..." i ostala klasika.
Cilj mi je da ukažem na šemu koja je isto tako primenljiva kao i u zakonskom okviru od pre skoro 6 decenija i pre gotovo jedne cele generacije, na primeru SRP Ludaško jezero. Procenite sami koliku ulogu su imali lokalni ljudi u postupku predlaganja i zaštite!
Hronologija događaja
Prvi dokument o inicijativi da se zaštiti Ludaško jezero je iz 1954. godine, i to je pismo Podružnice Srpskog biološkog društva iz Subotice
dr Simi Grozdaniću, direktoru Zavoda za zaštitu prirode NR Srbije. Potpisnici pisma su bili biolozi Aleksandar Rafajlović i Đula Seleši, i u njemu (između ostalog) navode da je "Ludaško jezero bogato naseljeno pticama", ali da su "ptice od mnogobrojnih lovaca uznemiravane" i to u tolikoj meri "da se neke vrste više ne gnezde." Lokalni biolozi su dodali "Molimo vas da nas uputite na koji bi se način mogla izvršiti zaštita ovog jezera."Kao reakcija dolazi odgovor Zavoda u kome stoji "Ukoliko su podaci o bogatstvu i raznolikosti faune i flore ovoga jezera, i o njegovom uništenju tačni, ovaj će Zavod preduzeti potrebne mere da se ono stavi pod zaštitu i obezbedi od uništavanja", sa napomenom da je potrebno prethodno "utvrditi vrednost područja".[1,2]
Taj drugi korak nije bilo teško učiniti, jer je ovaj dragulj prirode čuvao mnoga bogatstva, međutim posao je potrajao, tako da je prvi celovit prikaz o vrednostima Ludaškog jezera (u kontekstu zaštite) dat tek tri godine kasnije, u časopisu Zavoda. [3] Ali, da se odmah krenulo na posao dokazuje rešenje Zavoda pod brojem 172 od 14. juna 1955. godine, kojim je jezero stavljeno pod zaštitu države, a uz Rešenje doneto je i Uputstvo o merama potrebnim za sprovođenje zaštite. Time je Ludaš nakon Obedske bare (a u isto vreme sa Carskom barom) postao naš najstariji rezervat prirode.
U međuvremenu (i nadalje) ptičji svet jezera proučavali su ornitolozi, o čemu postoje pismeni izveštaji. Rihard Čornai je bio prvi koji je Zavodu prosledio molbu za posetu jezeru, jula 1956. godine. Tražio je da sa nemačkim ornitologom Lothar Goetzom dobije dozvolu za posetu Ludašu i Carskoj bari, što je takođe završilo kao članak u Zaštiti prirode, i to godinu dana ranije od već pomenute opšte studije. [4] Prvi nalaz prstenovane ptice sa Ludoša bila je siva čaplja koju je jula 1959. prstenovao ornitolog Jožef Mikuška, a pronađena je septembra iste godine u Mauritaniji.
Progres statusa od prvog rešenja do danas
1.) U Iranu je 1971. ustanovljena Ramsarska konvencija o vodenim staništima – izvršno veće SAP Vojvodine 1973. (tri godine pre nego što bi vlada SFRJ ratifikovala ovu konvenciju)
predlaže da se Ludaško jezero upiše u spisak Ramsarskih područja. Godine 1977. (zajedno sa Obedskom barom) Ludaš postaje deo mreže vodenih staništa od međunarodnog značaja (dok iz nepoznatih razloga Carska bara dobija taj status znatno kasnije).2.) Ludaš je od 1989 IBA-područje.
3.) Od 1987. godine preko Ekološkog društva Rihard Čornai Srbija se uključuje u Acroproject – međunarodni projekat proučavanja seobe trstenjaka. (Do dan danas) organizuju se akcije prstenovanja u međunarodnim eko-kampovima na Ludašu. Puno su učinili ekolozi-amateri, u prvom redu ornitolozi, zajedno sa stručnjacima-entuzijastima da se jezero nađe u žiži interesovanja javnosti.
4.) Vlada Republike Srbije 1994. donosi konačnu Uredbu o zaštiti Specijalnog rezervata prirode pod brojem 110-3571/30-03.
Na osnovu:
[1] Boris Garovnikov: Hronologija zaštite Ludaškog jezera, Ludaški zapisi 1. Godišnjak za pitanja zaštite životne sredine, Subotica, 1997
[2] Đula Seleši: Voda Ludaškog jezera, Grafoprodukt, Subotica, 2003
[3] Zaštita prirode br 11. str. 34-37. Beograd 1957
[4] Kratak izveštaj o poseti prirodnim rezervatima u Jugoslaviji, Zaštita prirode br 8. str. 35-36. Beograd 1956
Nema komentara:
Objavi komentar