Još nekoliko koraka ka uspostavljanju ekološke mreže u Srbiji

Samo koraka nekolicine izabranih, doduše...

Kao jedinom predstavniku nevladinog sektora pružila mi se jedinstvena prilika da između 23. i 27. maja učestvujem na studijskom putovanju po Srbiji koje je za predstavnike nekoliko organizacija (Srbijašume, Zavodi za zaštitu prirode) i ministarstva (pred ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Rade Momirov) organizovao Tvining projekat za Naturu 2000.

Najveći deo puta proveden je u autobusu, a na destinacijama smo 'neumorno' pešačili

O tom projektu smo dosta čuli u prethodnom periodu (twinning = bratimljenje), a pošto se radilo o domaćinu putovanja valja sumitrati da mu je cilj da potpomogne vladu Srbije u pripremi za priključenje EU, i to u tri komponente: (1) harmonizacija zakonodavstva naše zemlje sa direktivama EU u oblasti zaštite prirode, (2) priprema ekološke mreže Natura 2000 i (3) jačanje kapaciteta institucija i komunikacione strategije [http://www.ekoplan.gov.rs/n2ktwinning/projekat/index.html].

Tokom putovanja obišli smo nekoliko "vrućih tačaka" biodiverziteta u Srbiji. Imali smo prilike da se upoznamo sa ekskluzivnim predelima naše zemlje, sa uvidom u neka zaštićena područja prvorazrednog značaja.

Čovek i stoka - najugroženiji

Žičara na Staroj Planini

Za istočnu Srbiju je obiđeno nekoliko destinacija na Staroj planini. Za početak bum - odmah u centar - ski-staza na Babinom Zubu, gde smo imali prilike da se suočimo sa nekoliko stejkholdera u manjoj raspravi koja je zabuktala na terenu, kao odjek svega onoga što se zahuktalo oko te planine. Videli smo da se (i dalje) ne slažu baš sve zainteresovane strane i da je priča dosta složena. Odgovori na pitanja o rentabilnosti ski-terena, i detalji budućih planova na planini su - barem meni - delovali nesigurno. Zvučalo je kao da se od originalnog plana da se cela planina uokruži skijalištima i hotelima (sa prilivom od nekoliko desetina hiljada turista) u neku ruku odustalo... Glavni razlozi su nedostatak snega i pijaće vode, između ostalog. A i kao svuda drugde u ovoj zemlji, tešimo se da grandiozni master planovi ne uspevaju uvek da se u celosti ostvare.

Staroplaninski leptir

Bez stoke kraj bi opusteo - stado autohtonih krava u programu konzervacije

Bratislav Grubač

Stručnjak za grabljivice Bratislav Grubač na licu mesta održao nam je predavanje o stanju sa beloglavim supovima, koji zahvaljujući zaštiti ponovo kruže nad našim kanjonima. Na Staroj planini obišli smo i projekat spasavanja autohtonih domaćih životinja (planinskih konja i stoke). Ako bismo sumirali impresije i probleme vezane za taj kraj, rekli bismo rečima domaćina Sergeja Ivanova da je "na Staroj planini čovek najugroženija vrsta" i da od žičare meštani imaju najmanje koristi (u vidu zaposlenja ili prodaje svojih seoskih proizvoda). Staru planinu smo napustili u nadi da se rušenja ekosistema neće nastaviti i/ili da će se ubuduće barem pristupati kontrolisanije, a ne stihijski u ime razvoja. A tu je i Natura 2000, kao dodatna nada...

Sergej sa fosilnom lobanjom bivola - dokaz da su ovde oduvek živeli

Wolfgang je oduševljeno pristao da se slika pre nego što i ovu padinu pretvore u skijalište

Krećući se u domenu od 300 do 1200 metara nadmorske visine stigli smo u zapadnu Srbiju, u podnožje Zlatara. Ah, planine! Stekli smo toliko utisaka, da nam treba vremena da ih sve obradimo. Lično su me zapanjili pašnjaci puni orhideja - kaćuna i kaćunaka (Orchis, Dactylorrhiza), a u Vojvodini redak i ugrožen mirisni kaćunak (O. morio) npr. bio je prisutan i u dvorištu lokalne škole. Toliko ga je bilo da su ih domaćini u jednom restoranu stavili na sto u obliku buketa. Zaista je bilo ekskluzivno. Za sada ga ima u izobilju, ali ako ga ne budemo čuvali, svi ćemo ostati uskraćeni te lepote...

Lešinari ponovo nad Uvcem

Lešinar sa krilnim markerom

To bi u filmovima o divljem zapadu značilo nevolju, ali kod nas znače šansu za turizam, što se u okolini Nove Varoši (i rezervata Uvac) jasno reflektuje i sa velikih panoa sa supovima koji stoje pored puteva. Tu je pre svega obiđen teren sa hranilištem na vrhu litice, tako da je iznad nas u datom momentu kružilo preko 30 ogromnih senki sa rasponom krila od skoro 3 metra! Naš stručnjak za Naturu, Wolfgang Suske čak je i naglasio da će eko-turisti pre svega želeti da vide nešto, a graciozne ptice koje preleću turistički brodić u kanjonu Uvca pružaju upravo taj doživljaj, za koji vredi doći ovamo. Na Uvcu smo takođe imali privilegiju za ulazak u pećinu. Bila je velika, vlažna i mračna, čoveku tu prestaje osećaj vremena, kako je to rekao Slobodan Puzović, inače poreklom iz ovoga kraja.

Kod brojnih domaćina, koji su uključili i školu, razgovor se vodio oko perspektiva seoskog turizma. Uz obaveznu degustaciju lokalnih proizvoda naravno (heljdopita, sir, kiselo mleko, a i rakija), za šta je Suske rekao da će enormne evropske kontrole higijene možda predstavljati problem.

Slobodan Puzović koristi priliku da "zarazi" dete sa ornitologijom

Pored supova, ornitologe iz grupe (G. Sekulić, B. Grubač, S. Puzović i moja malenkost) prijatno je iznenadila još ređa grabljivica, bela kanja, koju je zabeležio dvogled 25. maja na litici nedaleko od hranilišta. Ptica zbog prisustva grupe ljudi nije sletala na gnezdo, koje stoga nije locirano. Kao problem kod ovog u odnosu na Staru planinu organizovanijeg upravljača (Uvac d.o.o.) ukazali smo na informacione table u (zatvorenom!) delu parka prirode. Atraktivne i pune teksta, ali sa manjim greškama (npr. vrsta iz teksta se ne slaže sa slikom...?), a rečeno je da su previsoko da bi deca pokazala na životinju i pitala roditelje "a šta je ovo?". Tako da moraju biti niže i izduženije, eto, tako male, a bitne cake...

Zapanjio nas je podatak, da je voda akumulacionih jezera pitka, što je čuvar rezervata i demonstrirao pijući iz broda. Ovaj prirodni rezervoar od 500 miliona kubnih metara pitke vode ugrožava tridesetak nesavesnih meštana koji iz divlje građenih objekata upuštaju kanalizaciju. Taj problem ostaje da se reši.

Na povratku za sever kratko smo zastali u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, gde smo posetili manastir Blagoveštenje.

Gornje Podunavlje

Ornitolog Goran Sekulić posmatra ptice u Štrbačkom ritu

Sasvim druga atmosfera nas je dočekala na severu, u Vojvodini, kao što se vidi sa slika. Ornitolozi su posmatrali 2 od oko 20 parova belorepana koji gnezde uz Dunav i nekoliko crnih roda. Sa visoke čeke na eko-stazi posmatrali smo graciozne labudove, koji su nakon toga i poleteli.

Najveće interesovanje izazvala je biljka (Iris spuria) koju je tokom radova na revitalizaciji zgazio traktor upravljača, pa je obeležena zabijenim kocima. Hitna edukacija radnika je ovde neophodna.

Veliko interesovanje izazvala je perunika koju je traktorista slučajno pregazio - Bernd Perdacher

Saradnik pokrajinskog zavoda Laslo Galamboš i Wolfgang Suske na slatini

Moja pitanja upravljaču su bila kako pristupati u slučaju bird-watchinga, sa organizovanom grupom ili kao pojedinac. Što se tiče zaštićenog dela rezervata, ključna reč je prijava telefonom. Rendžer ovog dobra, koji je ujedno ribo-lovočuvar, čuvar prirode i šumar pružio je dobar utisak, izabran je vrsni poznavaoc i ljubitelj ovog kraja. Ulaže nadu u oporavak i da staraoc, koji je šumarska ustanova (Vojvodinašume) vidi novac i budućnost ne samo tradicionalno u lovu već i u zaštiti i unapređenju prirode.

Svi u hlad! Evo šta znači senka drveta! Pod žarećim suncem teško je slušati

Nije lako sumirati turu u kojoj obilaziš gotovo celu Srbiju uzduž i popreko stajući u najočuvanijim predelima i još uz to imaš prilike da popričaš sa meštanima. Za užu Srbiju i Kosovo nemože da bude previše polemika oko odabiranja Natura 2000 područja (jer još ima od čega da se bira), ali me i dalje brine veoma fragmentovana Vojvodina. Sa zadovoljstvom konstatujem da je na čelu nacionalnog tima za izradu mreže izabran botaničar (iz Vojvodine), Biljana Panjković - to ulaže nadu u odabir svih važnih lokaliteta, i da neće izostati ni ptičje oaze (IBA i SPA), a ni posebna staništa (SAC).