Vredi li uništiti Srbiju za milijardu evra?

foto: FoNet archive

Reagujući na kampanjske izjave novog ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja prof. dr Milana Bačevića da u zemlji Srbije leže milijarde neiskorišćenih resursa – izjavom da priroda Srbije nije na prodaju, režiser Emir Kusturica se direktno opredelio za zaštitu prirode.

Prenosimo iz medija: "Kopanje nikla na Mokroj gori, u Vrnjačkoj banji i Topoli bilo bi direktan udar na zdravlje građana Srbije i Republike Srpske, ocenio je režiser Emir Kusturica koji je sagradio Drvengrad na Mokroj gori." [srb.time.mk] "Filmski reditelj i direktor Parka prirode Mokra Gora saopštio je da će uskoro biti osnovana nevladina organizacija koja će se suprotstaviti (eksploataciji), ali i ubuduće štititi prirodne resurse Srbije. On je objasnio da će tu organizaciju...činiti i voditi mladi ljudi, a njen zadatak biće monitoring životne sredine i ukazivanje na pokušaje ugrožavanja prirode u Srbiji." [vesti.rs] "Kusturica naglašava da je eksploatacija nikla luksuz koji sebi dozvoljavaju samo velike države poput Rusije, Kanade ili Turske, koje žrtvuju čitave oblasti zbog trajnog zagađenja koje nastaje tokom prerade rude nikla." [b92.net] Ali svakako najsimboličnija je bila ova izjava "Vredi li Srbija više od milijardu evra? Vredi li upropastiti Srbiju za milijardu ili dve?" [radio31.rs]

Ne može se mimoići ni odgovor. Na konferenciji za štampu ministar je dao ne manje simboličnu izjavu koja se prenosi pod naslovom Bačević: Ne živi se od kajmaka, nego i od nikla (klikni za ceo članak). Ministar takođe demantuje "prljavu tehnologiju" i argumentuje dobrim marketinškim geslom: "Pa nikal je svuda oko nas. Kako to da ga se ne plašimo u kuhinji, a plašimo ga se u prirodi?" [sa vestiju b92]. Ali ne dovoljno dobrim za Kusturicu koji kaže "Svi podaci i sva iskustva sa terena gde je eksploatisan nikl govore o poražavajućim rezultatima po zdravlje stanovništva u radijusu od 100 kilometara od mesta eksploatacije." [totalportal.rs] On dodaje: "Priča o niklu se već jednom ovde odigrala... naš predsenik je Šumadijac, neće on dozvoliti da se Šumadija uništava." (Vidi detaljnije u članku iz Večernjih novosti.) I zaista, gospodin ministar zaboravlja da govori o međufazama eksploatacije i obrade nikla: "Dragan Milovanović, profesor na beogradskom Rudarsko-geološkom fakultetu, upozorio je da je potrebno dosta hemijskih reagenasa da bi se dobio nikl i dodao da ne veruje da bi iko razuman preduzeo takve aktivnosti". [radio31.rs]

Time je Kusturica prva medijska ličnost koja je direktno stala na stranu realnosti zaustavljanja uništavanja prirodne baštine nasuprot večne ekonomske realnosti. A to je samo jedan deo sve žešće rasprave o energetskoj budućnosti nasuprot prirodnoj ili: trebaju li nam u periodu tranzicije po svaku cenu i u ime napretka investicije koje narušavaju prirodu i zdravlje ljudi.

Priča naime dobija licemernu dimenziju kada se javnost ekonomskim brojkama obmanjuje. Dok se sa jedne strane govori o energetskoj krizi i potrebi ulaganja u tu oblast koja su najčešće enormna, u Srbiji se ne troši ni dinar za podsticanje i subvencionisanje reciklaže. Postoji (tačnije sprovedena je) medijski praćena kampanja ali i dalje neki 100% reciklažni materijali poput stakla i metala se gotovo uopšte ne recikluju. I to uprkos činjenici da su izdvajanja u tu namenu čak iz bruto dohotka i nekakav preduslov za ulazak u Evropsku Uniju, a da i ne govorimo o smanjenju utroška energije koja je potrebna da bi se na primer stakleni proizvodi napravili iz uvezenog reciklažnog materijala, što je slučaj u Srbiji.