Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sa nominovanom radnom grupom za uspostavljanje ekološke mreže Natura 2000 u Srbiji u decembru minule godine
predstavilo je predlog "Akcionog plana za uspostavljanje ekološke mreže Natura 2000 u republici Srbiji" za period 2011-2020. Ovakav plan je deo obavezujućeg procesa u priključivanju EU. Država je nakon prve faze, t.j. usklađivanja nacionalne legislative zaštite prirode sa Evropskim normama (Habitat i Bird Direktive) sada krenula u fazu implemetacije.
Po informaciji iz ovog draft dokumenta radnu grupu i ekspertski tim čine dobro poznata imena cenjenih ličnosti,
dr Biljana Panjković, dr Slobodan Puzović, dr Dmitar Lakušić, Radislav Momirov, dr Aleksandar Mijović, dr Milan Medarević, dr Goran Anačkov, dr Vladimir Ranđelović, dr Dragana Pavlović, Nenad Sekulić, Jelena Dučić, Snežana Prokić, Dragan Dimitrić i
dr Dragana Pavlović Muratspahić. Nema razloga da sumnjamo u izbor ekspertize u ovakvoj postavci.
Ali studirajući sam dokument pada u oči da u njemu uopšte nije pomenut izraz "NVO". Treba reći da nije obavezno da ovo "vređa" predstavnike civilnog sektora, jer je uspostavljanje Nature veoma težak zadatak i
mi iz NVO radije bismo samo ostali posmatrači i navijači u ovom složenom procesu. Ali ovo ipak ne izgleda ohrabrujuće uprkos izjavi ministra u
prethodnom postu da je saradnja sa civilnim sektorom dobra. Postavlja se pitanje da li pominjanje civilnog sektora fali iz ovog strateškog dokumenta zato jer država
ipak nastavlja politiku ignorisanja preporuke Evropske Unije da sarađuje sa nevladinim sektorom? Civilni sektor je u većini zemalja
 |
Protesti u Bugarskoj 2006. zbog nedoslednosti
u državnom programu za Naturu 2000 |
koje su se pridružile EU direktno - a ne samo formalno - bio uključen u proces uspostavljanja Natura 2000 mreže (to jasno možemo pratiti kod primera Hrvatske), mada znamo da je praksa bila i takva da je država do kraja ignorisala učešće javnosti sve dok nije došlo
do protesta pred parlamentom.
Znamo da su iza nas mnogi pregovori, pokušaji približavanja i prijateljske ponude saradnje, šta su sledile izjave da je državi neophodna pomoć NVO sektora, pa čak i obećanja moralne i materijane podrške. Nevladin sektor u ovom momentu ima kapacitet da pokrene
svoje radne grupe koje bi na terenu po Srbiji prikupljale biogeografske podatke, ali zato
fale materijalna sredstva. Neko je rekao da bi putni troškovi i hrana za takve ekspedicije bila pokrivena iz
delića plate državnih funkcionera - što treba glasno reći!
U prethodnom periodu takođe se moglo čuti da saradnja između NVO i npr.
Zavoda za zaštitu prirode nikada nije bila bolja. Ipak, u ovom strateškom dokumentu za period od 9 godina kao da nije bilo mesta za građane i civilne organizacije, što će reći da ovaj Akcioni plan samo nadodaje strahovima da njegovi izvršni organi - ministarstva, radne grupe i Zavodi -
neće biti dovoljno transparentni u odlučivanju o sudbini nacionalnog prirodnog nasleđa. Jer i dalje se ne naglašava dovoljno da je ovo u istoj meri
nacionalno pitanje koliko i energetika ili privreda i da bi građani Srbije u svakom momentu trebalo da jasno znaju šta će od prirode ostati njihovim potomcima. I ne samo da pasivno prate, već možda i aktivno da učestvuju u odlučivanju.
 |
| Budućnost Srbije u regionalizaciji? |
Jer nijedan centralizovani sistem nije u stanju "da vidi" do detalja koji se tiču lokalnih samouprava u
regionalizovanoj Srbiji, što je još jedna EU preporuka u fazi implementacije. Mislim na
pravilan raspored zaštićenih područja ne samo iz biogeografsko-zaštitarskog već i društveno-socijalnog pogleda ! Znamo da regije u kojima se uspostavi Natura 2000 imaju potencijal
dodatnog EU finansiranja i razvoja zajednice u skladu sa principima zaštite i eko-turizma, a sama
zaštićena dobra su izvor ponosa za lokalnu zajednicu. Regije koje budu imale malo ili ništa od mreže s pravom će tražiti reviziju, jer ne postoji deo Srbije koji se može žrtvovati ili zapostaviti. Čist vazduh, šume, priroda je svima podjednako važna.
Jasno je da posao oko uspostavljanja Nature i
treba da uradi država kao i svaku obavezu koja prati potpisivanje sporazuma o priključenju, i kao što sam rekao ta uloga izvršioca
nije zavidna. Ali
transparentnost državnih organa prema građanima koje predstavljaju je ključna obaveza a pravo na informisanost je osnovno ljudsko pravo. Nakon ovako jasnih i dobro isfinansiranih planova države NVO sektoru ne ostaje drugo nego uloga posmatrača i praćenje doslednosti državnih aktivnosti.
Znajući kako i gde je išla pretača Nature u Srbiji - Emerald - samo možemo i trebamo ostati skeptični. Moramo biti svesni i u pripravnosti jer živimo u krajnje iskorumpiranom društvu gde se više nikome ne veruje. Mnogi očekuju "spas" od Evrope, dok vidimo da ima i onih koji misle da je Srbiji bolje da ide samostalnim putevima. Bilo šta nam doneo sledeći period od 9 godina, mi iz NVO sektora i dalje treba da jačamo kapacitet i saradnju na gradnji sistema razmene ekološke i biogeografske informacije, jer je
nedostatak terenskih podataka i stime poznavanje prirodnog bogatstva Srbije najslabija karika u celoj priči oko Nature.
I još nešto - to što je u prethodnom postu gospodin ministar slikan pred nama dobro poznatom mapom
do sada zaštićenih područja - koje čine samo 5,86 posto površine Srbije - nimalo ne ohrabruje! Ili grešimo što se baziramo na prošla negativna iskustva i u Srbiji najzad dolaze lepša vremena? Devet godina do uspostavljanja funkcionalne mreže Natura 2000 u Srbiji će nam pokazati da li je tako...
