Nekada sam želeo da postanem astronom i to bi sigurno do sad i postao da, čudnim spletom okolnosti, studije astronomije nisam zamenio studijama ekologije. No, ideja za ovaj članak nije bila da vam pričam o mom razvojnom putu, već da napravim malu paralelu između bavljenja amaterskom astronomijom i zaštitom prirode.
Pre 12 godina pokrenut je Astronomski magazin (AM), elektronski časopis za astronomiju i srodne nauke (ovako ga pamtim najduže http://static.astronomija.co.rs/, stari sajt). Za njega sam saznao pre desetak godina, kada sam kao đak osnovne škole i učestvovao na jednom od prvih „noćnih sastanaka“ (Mesijeovom maraton), iz kojih su proizašli letnji astronomski kampovi koji su iz godine u godinu postajali sve posećeniji, bolje organizovani i sa učesnicima iz sve više zemalja. Na moje iznenađenje upravo sam našao trag o tome (http://static.astronomija.co.rs/dubokisvemir/m/maraton/2001/kodolazi.htm). Danas AM (http://www.astronomija.co.rs) ima bogatu istoriju, kampovi na Letenci su najveći na prostoru bivše Jugoslavije, a upućeni kažu i šire, časopis Astronomiju, koji je šest godina izlazio predstavlja najkvalitetniji časopis za popularizaciju astronomije na području bivše Jugoslavije koji je postojao, a koji će uskoro ponovo izlaziti. Za AM i časopis Astronomiju su pisale stotine autora, hiljade i hiljade autorskih tekstova, ne mali broj univerzitetskih profesora, više astronoma profesionalaca... Imam utisak da se gotovo svo znanje i energija koja se mogla sakupiti sa ovih prostora okupila oko iste priče.
Iako su astronomija i zaštita prirode dve potpuno različite discipline neka poređenja nije zgoreg uraditi. Na ovaj tekst me je podstaklo izlaganje Milana Ružića na decembarskom sastanku Natura 2000 RCS. Parafraziraću Milana i reći da ono što nam treba nije veliki broj lidera gde svako ima svoju organizaciju i radi „svoj“ posao, već jake organizacije i udruženja organizacija sa puno lidera okupljenih oko iste ideje. Mislim da se mi, iz sektora civilnog društva vezanog za zaštitu prirode u Srbiji, više uklapamo u prvi scenario. Svi nešto radimo, svi smo okupljeni oko iste ideje, svi smo nešto zauzeti, a gde su nam rezultati? (prvenstveno misliima na direktne susrete sa realnošću i na postizanje održivosti organizacija) Da li ste u 2010. uspeli da relizujete ono što ste zacrtali? Pazite na zamku: kada na početku ne postaviti jasan cilj i ne stavite ga na papir, svako dostignuće na kraju možete proglasiti bar delimičnim uspehom. „Radio sam mnogo“, međutim, o velikom radu bez rezultata je suvišno govoriti. Ako se mnogo radi, a rezultati izostaju, očigledno nešto nije dobro rađeno, postoji sistemski problem u radu i to treba preispitati. Ako ste ostvarili sve što ste zacrtali u 2010., ja Vam čestitam i konstatujem da su nam takvi ljudi potrebni.
U Srbiji je do napisane kritičke reči iz zaštite prirode teško doći. Bez želje da potcenim i odlične projekte i odlične inicijative u koje spada i ovaj blog, lično smatram da su nepostojanje prepoznatljive elite i izgradnja ličnih kapaciteta ključni problemi. Vratio bih se sad Astronomskom magazinu i nekim od pouka priče:
1. Zajednička energija uspešno okupljena oko iste ideje daje dobre rezultate;
2. Beskrajan entuzijazam (sve tekstovi na AM, sva zalaganja, sva ostvarenja su rezultat entuzijazma i utroška slobodnog vremena);
3. Uspeh se ne ostvaruje radeći samo ono što je plaćeno, naprotiv, ono „malo“ što uradimo preko toga plaćenog čini mnogo (za astronomske projekte gotovo da ne postoje fondovi i mali je broj sponzora podrzavao pomenute kampove);
4. Bez uključivanja vrhunskih stručnjaka (elite) AM ne bi bio to što jeste;
5. Vreme i resursi za bavljenje „skupim sportom“ kao što je astronomija ili zaštita prirode ne moraju da dolaze iz nekih fondova i od sponzora, međutim dobro izgrađeni lični kapaciteti su neophodni (što za dobijanje i izradu projekata, što za obezbeđivanje egzistencije i finansiranje).
Da zaključim priču. Ideja ovog članka nije bila da, kao jedan od mlađih i po stažu i po godinama u ovoj priči, delim lekcije bilo kome, ali ono što je evidentno je da entuzijazma i neplaćenog vremena ne nedostaje civilnom sektoru iz zaštite prirode, ali je neophnodno da se taj sektor učvrsti kroz neprekidno razvijanje i realno usavršavanje ličnih kapaciteta svakog od nas, kao i da elite budu prepoznate i angažovane da iniciraju i povedu akcije. Na žalost, polazeći od sebe, lični kapaciteti bi mogli da nam budu mnogo jači, ali nije kasno da na tome poradimo još danas. Ako hronično nemate vremena, pročitajte ili poslušajte neku audio knjigu o Time management-u, bolje se organizujte, planirajte detaljno i promišljeno, stavite vaše ciljeve i zadatke na papir, po Brian Tracy-u zadatak stavljen na papir se deset puta češće izvršava nego onaj koji nije napisan. To pomaže i u profesionalnom i u ličnom životu. Potencijal postoji, postoje i rezultati, ali ja sam ubeđen da svi zajedno možemo mnogo više.
Srećna, zdrava i uspešna Nova 2011.!
Dejan Stojanović
Akademsko društvo za proučavanje i zaštitu prirode, Novi Sad
Pre 12 godina pokrenut je Astronomski magazin (AM), elektronski časopis za astronomiju i srodne nauke (ovako ga pamtim najduže http://static.astronomija.co.rs/, stari sajt). Za njega sam saznao pre desetak godina, kada sam kao đak osnovne škole i učestvovao na jednom od prvih „noćnih sastanaka“ (Mesijeovom maraton), iz kojih su proizašli letnji astronomski kampovi koji su iz godine u godinu postajali sve posećeniji, bolje organizovani i sa učesnicima iz sve više zemalja. Na moje iznenađenje upravo sam našao trag o tome (http://static.astronomija.co.rs/dubokisvemir/m/maraton/2001/kodolazi.htm). Danas AM (http://www.astronomija.co.rs) ima bogatu istoriju, kampovi na Letenci su najveći na prostoru bivše Jugoslavije, a upućeni kažu i šire, časopis Astronomiju, koji je šest godina izlazio predstavlja najkvalitetniji časopis za popularizaciju astronomije na području bivše Jugoslavije koji je postojao, a koji će uskoro ponovo izlaziti. Za AM i časopis Astronomiju su pisale stotine autora, hiljade i hiljade autorskih tekstova, ne mali broj univerzitetskih profesora, više astronoma profesionalaca... Imam utisak da se gotovo svo znanje i energija koja se mogla sakupiti sa ovih prostora okupila oko iste priče.
Iako su astronomija i zaštita prirode dve potpuno različite discipline neka poređenja nije zgoreg uraditi. Na ovaj tekst me je podstaklo izlaganje Milana Ružića na decembarskom sastanku Natura 2000 RCS. Parafraziraću Milana i reći da ono što nam treba nije veliki broj lidera gde svako ima svoju organizaciju i radi „svoj“ posao, već jake organizacije i udruženja organizacija sa puno lidera okupljenih oko iste ideje. Mislim da se mi, iz sektora civilnog društva vezanog za zaštitu prirode u Srbiji, više uklapamo u prvi scenario. Svi nešto radimo, svi smo okupljeni oko iste ideje, svi smo nešto zauzeti, a gde su nam rezultati? (prvenstveno misliima na direktne susrete sa realnošću i na postizanje održivosti organizacija) Da li ste u 2010. uspeli da relizujete ono što ste zacrtali? Pazite na zamku: kada na početku ne postaviti jasan cilj i ne stavite ga na papir, svako dostignuće na kraju možete proglasiti bar delimičnim uspehom. „Radio sam mnogo“, međutim, o velikom radu bez rezultata je suvišno govoriti. Ako se mnogo radi, a rezultati izostaju, očigledno nešto nije dobro rađeno, postoji sistemski problem u radu i to treba preispitati. Ako ste ostvarili sve što ste zacrtali u 2010., ja Vam čestitam i konstatujem da su nam takvi ljudi potrebni.
U Srbiji je do napisane kritičke reči iz zaštite prirode teško doći. Bez želje da potcenim i odlične projekte i odlične inicijative u koje spada i ovaj blog, lično smatram da su nepostojanje prepoznatljive elite i izgradnja ličnih kapaciteta ključni problemi. Vratio bih se sad Astronomskom magazinu i nekim od pouka priče:
1. Zajednička energija uspešno okupljena oko iste ideje daje dobre rezultate;
2. Beskrajan entuzijazam (sve tekstovi na AM, sva zalaganja, sva ostvarenja su rezultat entuzijazma i utroška slobodnog vremena);
3. Uspeh se ne ostvaruje radeći samo ono što je plaćeno, naprotiv, ono „malo“ što uradimo preko toga plaćenog čini mnogo (za astronomske projekte gotovo da ne postoje fondovi i mali je broj sponzora podrzavao pomenute kampove);
4. Bez uključivanja vrhunskih stručnjaka (elite) AM ne bi bio to što jeste;
5. Vreme i resursi za bavljenje „skupim sportom“ kao što je astronomija ili zaštita prirode ne moraju da dolaze iz nekih fondova i od sponzora, međutim dobro izgrađeni lični kapaciteti su neophodni (što za dobijanje i izradu projekata, što za obezbeđivanje egzistencije i finansiranje).
Da zaključim priču. Ideja ovog članka nije bila da, kao jedan od mlađih i po stažu i po godinama u ovoj priči, delim lekcije bilo kome, ali ono što je evidentno je da entuzijazma i neplaćenog vremena ne nedostaje civilnom sektoru iz zaštite prirode, ali je neophnodno da se taj sektor učvrsti kroz neprekidno razvijanje i realno usavršavanje ličnih kapaciteta svakog od nas, kao i da elite budu prepoznate i angažovane da iniciraju i povedu akcije. Na žalost, polazeći od sebe, lični kapaciteti bi mogli da nam budu mnogo jači, ali nije kasno da na tome poradimo još danas. Ako hronično nemate vremena, pročitajte ili poslušajte neku audio knjigu o Time management-u, bolje se organizujte, planirajte detaljno i promišljeno, stavite vaše ciljeve i zadatke na papir, po Brian Tracy-u zadatak stavljen na papir se deset puta češće izvršava nego onaj koji nije napisan. To pomaže i u profesionalnom i u ličnom životu. Potencijal postoji, postoje i rezultati, ali ja sam ubeđen da svi zajedno možemo mnogo više.
Srećna, zdrava i uspešna Nova 2011.!
Dejan Stojanović
Akademsko društvo za proučavanje i zaštitu prirode, Novi Sad
Nema komentara:
Objavi komentar