Evo, prošlo je više od nedelju dana od prebijanja Esada i Amela Kurbegovića na insceniranoj javnoj raspravi o izgradnji hidroelektrana na Limu, a meni se čini da je ta uvreda i poniženje naneto celom ekološkom nevladinom sektoru i svim građanima sve veće, a osećaj nemoći sve jači.
Uvredljiva je medijska blokada koja prati čitav slučaj. I oni mediji koje su izvestili o ovom događaju, nazvali su ga tučom ili su na neki drugi način zamaglili suštinu događaja. Nama koji pamtimo, poznat je taj manir iz devedestih godina, kada su izveštavali da su besni građani na demonstracijama za priznavanje rezultata izbora napali mirnu policiju...
Za žaljenje je i sumnjičenje i pasivnost jednog dela (u stvari jedne samozvane ekspertsko-stejkholderske organizacije) nevladinog sektora koji one, koje bi da se solidarišu sa prebijenima, nazivaju ostacima poraženih „žutih“ snaga.
Neki bi možda da čekaju i da budu „objektivni“ da vide šta piše u proceni uticaja unajmljenih institucija i šta kažu predstavnici REV-a, jer su možda, zaboga, bili isprovocirani da tuku.
E pa, ja ne želim da budem objektivan! Amela sam malo bolje upoznao nedavno, prilikom posete Prijepolju i Brodarevu, kada smo sa Slobodanom Martinovićem iz „Argumenta“ , u okviru projekta „Kulturno- istorijska baština zaštićenih prirodnih dobara“ Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, obišli taj prelepi kraj. Svojim entuzijazmom i poznavanjem lokalnih prilika Amel je odmah zadobio moje poverenje. Proveo nas je kroz kanjon Lima i odveo do manastira Davidovica. Kaludjerica mu se izrazito obradovala i pricala nam o manastiru i njihovom velikom prijateljstvu, dok nam je Amel kuvao kafu i doneo rakiju, a da sam nije ni vodu okusio jer je poštovao ramazanski post. U samom kanjonu, koji treba da se potopi, Amel zna svaki lokalitet i svaki kamen.
I sada bi ja trebalo da poverujem da su se on i njegov otac Esad, tukli sa gorilama multinacionalne kompanije i sve to u prisustvu vlasti? Ili bi trebalo da mislim da advokat Sreten Djordjević, koji nekoliko godina zastupa „Prijatelje Brodareva“ i druge NVO, i koji je naš najveći stučnjak za ekološko pravo, preteruje? Jok, vala! Sve i da neće biti ugrožen biodiverzitet, a hoće, sve i da se zeleni i čisti Lim neće pretvoriti u mutnu baru, a hoće, sve i da se neće preseliti toliki ljudi i biti uništen njihov način života, a hoće, ljudi imaju pravo da sami uređuju način na koji će živeti i da sami procene da li će im ti kilovati doneti materijalnu korist i(li) propast.
Mi, predstavnici civilnog sektora u Srbiji, moramo da ih podržimo, ma koliko da smo nesložni i da smo do sada spavali. Ljudi su prebijeni jer su branili svoje pravo da imaju zdravu životnu sredinu! Koliko nas je to doživelo? Nasekriamo se kad Ministarstvo odugovlači sa plaćanjem za ugovoreni projekat, i to je u redu i tu moramo da se solidarišemo. Ali niko, bar da ja znam, nije krvario zato što je instistirao da se čuje njegov glas. Šta će biti ako preko ovog pređemo, ko je sledeći?
Zato bi ovo surovo premlaćivanje moralo da bude prekratnica. Zato moramo da uzvratimo i da podržimo naše kolege i prijatelje. Ako hoćemo da nas i vlast , međunarodna zajednica i biznis sektor shvati ozbiljno, moramo pokazati šta smo i da li smo nešto naučili na mnogobrojnim seminarima. Sada i u narednim danima i nedeljama!
Dejan Zagorac, predsednik Eko centra