Još jedan biser Srbije na meti investitora

Već je bilo reči o potrebi suprotstavljanja ćerdanju (jedina reč koja mi momentalno pada na um) prirodne baštine. Očigledno je da su neki – po svežoj reakciji kolega – zbog kratkoročnih dobiti spremni trajno žrtvovati budućnost celih područja.

Teško je shvatiti da je već pala odluka o uništenju doline Ibra, da se već grade akumulacije na Limu i da se sada prelazi na još jedan dragulj prirode, a da nevladin sektor u Srbiji ćuti, nije u stanju da se organizuje. Nedostaje i kompletan apel prema javnošću, očigledno je da nekome odgovara da sve prođe nezapaženo i u što bržem roku.

Kanjon Trešnjice

Ako u internet-pretraživaču ukucate "Trešnjica" dobićete podatke o netaknutoj divljini. Nema šta drugo da se kaže.

Priča je veoma klasična, nepotrebno ju je dužiti. Pre izvesnog vremena čulo se o nameri gradnje hidro elektrane u tom kanjonu, koje je zaštićeno stanište beloglavog supa i da je Zavod za zaštitu prirode kategorično bio protiv. Međutim nedavno su ekolozi iz tog kraja obavešteni da je Zavod bio prinuđen da da saglasnost jer "nije bilo zakonske osnove za zabranu".

Supovi Trešnjice

Očigledno je, da ni u ovom slučaju nisu sve zakonske procedure krajnje ispoštovane i da najlepše rečeno nije baš sve proteklo na kristalno čist i valjan način.

Nevladin sektor bi pod hitno trebao da pokrene svoju nezavisnu istragu, da pokrene ljude koji bi istraživali teren po pitanju ugroženosti vrsta i staništa sa Aneksa Bernske Konvencije. Podsećamo da ovo nije samo regulativa kojoj je Srbija potpisnik, nego se naša država i obavezovala za sprovođenje iste (u okviru predlaganja područja za Natura 2000 mrežu) i to kao preduslov za Evropske integracije. Ekonomski interesi i otplata dugova ostvarenih lošom politikom i malverzacijama (što je očigledna svrha ovih intervencija u kojima se prodaje prirodna baština) nisu najprioritetniji, barem po pitanju politike približavanja Evropskoj Uniji.

"Ovo što [se] sada čini sa prirodom Srbije zove se izdaja nacionalnih interesa. Ali nisu izdajnici samo oni već i mi koji to posmatramo i u najboljem slučaju kritikujemo na raznim forumima ... plan je monstruozan, sve što nam je Bog stvorio (za ateiste, Majka priroda) treba uništiti pod izgovorom brige za čoveka i kvalitet njegovog života, takozvani standard. Trenutno je atak na najlepše kanjone Srbije koji su i jedini pravi aduti Srbije za razvoj eko-turizma (da i ne govorimo o nenadoknadivoj šteti za ekosistem)... - ekološki aktivista iz Srbije

Konsekvence ovakvih odluka, ponovo ćerdanja netaknute prirode su dalekosežne. Pre svega, uskraćujemo lokalno stanovništvo od jedinog resursa koji imaju, a to je potencijal eko-turizma. Po učlanjenju u Uniju naglasak na ruralnom turizmu će doći u prednji plan zbog zdravstveno-ekološkog pritiska na prenaseljene urbane sredine. Zbog rastućeg stresa u velikim metropolama pada radna snaga ljudi pa im je odmor u ruralnoj sredini neophodan. Čak i Rusija je zainteresovana za zdravstveni turizam kod nas. Srbija – još za sada – ima mnoštvo tog potencijala: predivne pejzaže, doline i kanjone, čiste reke i vodopade...

Međutim, i bez posebne argumentaicije je jasno da nekome odgovara da se što više od toga uništi pre priključenja Uniji i stvarnog otvaranja ne samo kratkoročnim investicijama koja donose korist interesnim grupama, već i održivim sistemima koji omogućuju stvaran bolji život građana.

Alarmantna pitanja koja se podižu su brojna. Navešćemo samo nekoliko: hoće li Srbija ostati bez ijednog rečnog toka koji od izvorišta do ušća neće biti obranjen, akumuliran ili na bilo koji način uznemiren? Ostaju li šanse za konzervaciju i spasavanje stepskih mikrofragmenata Vojvodine ili manjih ostataka prirode u blizini urbanih centara ako "zaštita prirode" u Srbiji nije u stanju da sačuva ni najlepše kanjone?

Šta civilni sektor u konkretnom slučaju može da učini? Kome građani da podnesu žalbu? Prema prvim reakcijama – pored izražavanja osećanja solidarnosti sa onima kojima je ovaj predeo deo srca – pokrenuta je ideja da se piše izveštaj Evropskoj Komisiji. Možda putem kišobran-oranizacija u Uniji, ali to su već tehnička pitanja. Ali šta će u tom izveštaju da stoji? Da je država nešto zaštitila pa poništila zaštitu i da smo mi "nevladin sektor" samo bili neodgovorni posmatrači?

Trešnjica

Realno, situacija je dramatična iz jednostavnog razloga da niko u nevladinom sektoru nema kapaciteta da iz rukava izvuče nešto relevantno i egzaktno – Trešnjica je biogeografski slabo proučavano područje. I sve to se dešava u vremenu kada sarkastično isti taj civilni sektor očekuje pomoć vlade nebi li uopšte krenuo sa radom. Već i dobijanje dozvole za rad i evidentiranje organizacija je sam po sebi postao bol i užasna prepreka, prema nekima pokušaj daljeg kočenja a ne jačanja civilnog sektora, što je opet još jedna obaveza prema Uniji.

Očigledno je da u Srbiji osim socijalne i ekonomske krize imamo i političku – već deset godina glasamo za "bolju i sigurniju budućnost". Ali kad će već stići taj dugo obećavani preokret? A što se ekološke krize tiče, ništa od lepog ne dolazi samo od sebe. U zemljama u okruženju gde je zaštita prirode na zavidnom nivou vodila se bespoštedna borba, gotovo rat za očuvanje prirodnog blaga, putem podizanja javne svesti pa do direktnog učešća u odlučivanju. Mi u Srbiji izgubili smo nekoliko bitaka (t.j. reka), na nama je da li ćemo da izgubimo i rat.