26. 02. 2013.

Trovanje zaštićenih ptica kod Čačka


Meštani iz okoline Mrčajevaca prijavili su Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije slučaj namernog trovanja zaštićenih ptica. Ovaj horor se, prema njihovih rečima, događa više od 2 godine u ataru sela Donja Gorevnica kod Čačka. Parcele sa brojnim leševima i otrovom nalaze se u komercijalnom lovištu Srbija Šuma, a postavlja se pitanje zašto niko od njihovih zaposlenih nije reagovao, obavestio inspekcije i policiju i uklonio leševe i zatrovane iznutrice.

Volonteri DZPPS izašli su na teren i zatekli strašan prizor na njivama i u zabranima. Pronađeni su leševi ukupno 23 mišara i 15 gavranova. Nedužne ptice su tokom ledenih zimskih dana bile privučene otpacima iz lokalne klanice, a uginjavale su odmah pored mesta gde su jele, što ukazuje da je korišćen izuzetno jak i opasao otrov. Veruje se da je na ovom mestu stradalo na stotine zaštićenih ptica i drugih divljih i domaćih životinja. Da stvar bude gora, otrovane životinje bile su hrana drugim jedinkama i tako se pošast širila na sve strane.

„Ovo je mogla da uradi samo potpuno poremećena osoba koja je spremna na sve. Državne službe moraju da pronađu i drakonski kazne počinioca“, izjavio je Milan Ružić, ornitolog i potpredsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije iz Novog Sada i nastavio: „Mišari su veliki saveznici poljoprivrednicima jer hvataju na hiljade glodara u poljima. Svake godine krivolovci u Srbiji ubijaju više hiljada ovih zaštićenih i korisnih grabljivica, a sad imamo i ovakve neshvatljive slučajeve trovanja. “

Mišari su dobro poznati kao sanitarci jer uklanjaju mrtve životinje iz prirode. Upravo zato ih zimi često gledamo uz puteve gde čekaju da vozila pregaze druge životinje.  

Namerno trovanje divljih životinja ovih razmera ne pamti se u Srbiji još od pedesetih godina prošlog veka kada su lovci i stočari širom bivše Jugoslavije postavljali zatrovane mrcine za vukove. To je bio razlog nestajanja lešinara i orlova koji takođe dolaze na mrcine.  

Prema važećem odštetnom cenovniku, počinilac ovog krivičnog dela moraće državi da plati više od 4 miliona dinara za nanetu štetu. U narednom periodu, značajne štete od glodara će trpeti ratari ovog kraja, a njima niko neće ponuditi pomoć.

Trovanje divljih životinja izaziva nepovratne i nesagledive štete na celokupnoj biološkoj raznovrsnosti. Osim toga, otrovi se lako mogu naći i u hrani koja se proizvodi na okolnim njivama, ali i u bunarima kojima se napajaju seoska domaćinstva.