 |
| Tanja Petrović (c) MIS |
Znanje među predstavnicima nevladinih
organizacija o Natura 2000 u Srbiji je respektabilno. Za to su uvelike zaslužni
Mladi istraživači Srbije, koji su prvi u Srbiji organizirali radionice i
treninge o važnosti te ekološke mreže. Jedan od projekata koji je osigurao
sredstva za to jest “Partnerske akcije za zaštitu biodiverziteta na zapadnomBalkanu”. O projektu, suradnji NVO-a s institucijama te o Natura 2000 razgovarali
smo s izvršnom direktoricom Mladih istraživača Srbije Tanjom Petrović.
Mladi
istraživači Srbije već tri godine rade na pripremi nevladinih organizacija za
Natura 2000. Kako ste odlučili preuzeti inicijativu za podršku kreiranja te
ekološke mreže u Srbiji?
Moram priznati da je to jedna od lakših odluka koju smo doneli
poslednjih godina J .
Baviti se Naturom 2000 za nas je bio potpuno prirodan redosled događaja. Od svog
osnivanja (a ove godine je 35. godišnjica Mladih istraživača Srbije) bavimo se,
doduše na različite načine, zaštitom prirode i biodiverzitetom. Članstvo u
nekim međunarodnim organizacijama (kao što je CEEweb) omogućilo nam je da
znatno pre no što je Natura 2000 postala tema u Srbiji, shvatimo značaj
uspostavljanja ekološke mreže Natura 2000, prednosti, važnost primene i što je
možda najvažnije bilo u tom momentu, potrebu za pripremom i obukom organizacija
koje se bave zaštitom prirode kako bi postale ravnopravan i respektabilan
partner državnim institucijama za uspostavljanje mreže Natura 2000 u Srbiji.
Projekt
„Partnerske akcije za zaštitu biodiverziteta na zapadnom Balkanu“ na samom je
kraju. Jeste li zadovoljni njegovom provedbom? Što se moglo napraviti bolje?
Koje su naučene lekcije?
Generalno, zadovoljni smo. Mislim da su najveće, hajde da kažem
vrednosti ovog projekta to što smo i u Srbiji i u Crnoj Gori, (naravno, zajedno
sa partnerskim organizacijama) uspeli da okupimo NVO-e koji se bave zaštitom prirode,
u okviru dve neformalne ali funkcionalne nacionalne mreže. NVOi su sada obučeniji, pripremljeniji… Studijskim
posetama Briselu i Hrvatskoj stečena su značajna iskustva, rekla bih da su i
neke predrasude prevaziđene o tome šta je moguće i ono što je možda
najznačajnije da Natura 2000 nije „nemoguća misija“.
Šta je moglo drugačije? Nedostajalo je
konkretnog terenskog rada. Nešto od toga rađeno je kroz program lokalnih akcija,
ali ne dovoljno. Ali, dve godine je u suštini malo vremena…to ipak ostaje za
neke buduće projekte.
Budućnost
Hoće li
MIS i dalje raditi na Natura 2000? Imate li neki novi projekt?
To što je naš projekat na samom kraju ne znači
i da smo završili posao. Ovaj projekat dao nam je mogućnost da učimo, sada je
potrebno da stečena znanja i primenimo. Dakle, svakako ćemo nastaviti rad na
Naturi 2000. Nakon uspostavljanja ekološke mreže Natura 2000, koja je vrlo
složen i kompleksan proces, tek predstoji gomila posla za civilni sektor.
Uspostavljanje mreže je samo početak.
Što se naših projekata tiče započeli smo
implementaciju „Promocije socio-ekonomske koristi Nature 2000“, a na neke druge
koji u fokusu takođe imaju Natruru 2000, čekamo odgovor donatora.
Kakav
je daljnji plan za mrežu Natura 2000 Resursni Centar Srbije, koja ima
sekretarijat u vašoj organizaciji?
Namera nam je, naravno, da nastavimo rad sa
mrežom. U okviru mreže
postoje četiri radne grupe: za komunikaciju, naučna istraživanja, edukaciju i
lobiranje. Započeto je dosta aktivnosti: promocije Natura 2000, radionice,
učešće na biogeografskim seminarima za Emerald mrežu… Za
ovu godinu imamo obezbeđena sredstva za regularne sastanke. Projekti koje smo
razvili u međuvremenu tebalo bi da obezbede i sredstva za te aktivnosti.
Kako
nevladine organizacije u Srbiji gledaju na političku volju za implementacijom
EU zakona za zaštitu prirode? Postoji li takva volja?
Delimično. Mislim da oko toga ne postoji, kako
bi to političari rekli, konsenzus. Postoje institucije u Srbiji i (njihovi
lideri) koje su spremne i voljne, ali postoje i one druge za koje je
uspostavljanje Nature 2000 samo nametnuta obaveza. To, između ostalog znači da
nam predstoji još dosta posla, kao društvu u celini ali i kao sektoru, na
obrazovanju odnosno podizanju kapaciteta za uspostavljanje ekološke mreže.
Mnogi u Naturi vide samo obaveze, ne uočavaju prednosti. Za sada J
Saradnja
Jeste
li pozvani u savjet ili radnu grupu za Natura 2000 koji je oformila vlada
Republike Srbije?
Za sada imamo neformalnu informaciju da će
predstavnik/ca civilnog sektora biti imenovan za člana radne grupe za Naturu
2000. Ali, još uvek se ništa zvanično nije desilo, ne postoji rešenje o
imenovanju. Međutim, ja mislim da to nije dovoljno i da bi predstavnici
civilnog sektora trebali da imaju svoje mesto i u Savetu. To, naravno, ne bi
bio presedan. Tri predstavnika civilnog sektora su stalni članovi Saveta za održivi razvoj Republike Srbije i
to funkcioniše sasvim dobro... Verovatno takvih primera ima još.
U suštini, mislim, da uzrok čestog nerazumevanja i nesporazuma
civilnog sektora i institucija koje se bave zaštitom prirode leži u nedostatku
informacija, neprepoznavanju potencijala koji leži u civilnom sektoru,
nerazumevanja prirode civilnog sektora sa jedne, i načina na koji funkcioniše
državna uprava sa druge strane. Članstvo u Savetu i Radnoj grupi bi verovatno
doprinelo prevazileženju ovih problema i sugurno doprinelo efikasnijem
uspostavljanju ekološke mreže Natura 2000 u Srbiji.
Po
vašem mišljenju, surađuje li vlada RS s nevladinim organizacijama?
U ovoj godini
napravljeni su značajni pomaci… Oformljena je Vladina Kancelarija za saradnju
sa civilnim sektorom i već se vide prednosti postojanja ove institucije. Što se tiče našeg resornog Ministarstva
(zaštita životne sredine, prostorno planiranje i rudarstvo) u toku je proces
osmišljavanja institucionlanih mehanizama koji bi unapredili saradnju.
I da pitanje ne
ostane bez konkretnog odgovoraJ Da, Vlada RS sarađuje sa civilnim sektorom, ali potrebno je uložiti
još dosta napora i dobre volje da bi se ta saradnja učinila efikasnijom.
Imate
li neku poruku za institucije koje se bave zaštitom prirode u RS?
„Zajedno smo jači“!
Petra
Boić Petrač, WWF
Nema komentara:
Objavi komentar