Između 24. i 28. oktobra u Valjevu nekoliko predstavnika civilnih organizacija učestvovalo je na još jednom treningu o Naturi, ali ovaj put i sa naglaskom na
ruralni razvoj.
Barem je meni lično taj aspekt pomogao najviše, pre svega da shvatim važne trendove unutar EU. Naime, dok se svi bavimo zaštitom prirode ili reciklažom otpada zaboravljamo potpuno ili znamo veoma malo o tematici koja se tiče nas samih, jer nije svejedno hoćemo li jesti zdravu hranu ili genetski modifikovanu, poprskanu sa hiljadu hemikalija.
Ili da li ćemo mi i naša deca živeti u zdravoj sredini gde će biti i stoke koja pase i zdravih predela u kojem žive i rade zdravi ljudi.
Zaštita prirode, zaštita predela i zaštita seoskih zajednica zasnovanih na tradicionalnom načinu života idu ruka uz ruku. EU je za te zajednice, kojih u Evropi ima mnogo više nego što se misli uveo termin
High Nature Value Farming. Ono što je zbunjujuće da su to često naselja izolovana i udaljena od urbanih sredina, često bez infrastrukture i struje, sa malo stanovnika, koji su često stari ljudi. Ali te zajednice čuvaju vrednosti za koje prosečan građanin (ili većina političara iz Brisela) nikada nije ni čuo - sveže mleko, autohtone rase goveda, cvetne livade, reke čija voda je pitka, predeo bez buke i čist vazduh... To su resursi koji mogu da budu strateški važni za stanovnike urbanih sredina kao mesta opuštanja. Građanin može da poseti to mesto na dan dva i da se napuni energijom dobivenom iz prirode, da se oslobodi stresa i kad se vrati može bolje da radi. A korist je obostrana, jer taj "seoski turizam" (koji proizlazi iz čisto fizičkog postojanja takvih mesta) potpomaže i ove ljude na lokalnom nivou. Zato
EU treba sad i odmah da peuzme odgovornost za brigu nad tim malim seoskim zajednicama, pošto im sadašnja polisa poljoprivrednih pomoći i subvencija nije dostupna, jer pomaže samo velike proizvođače hrane a ne i one koji "proizvode" zdrav i "normalan" život, zaključeno je na treningu.
Vreme je da se EU probudi i zaboravi na "urbani mit" i pređe na mit budućnosti "ruralni mit" koji u stvari nije mit, već šansa za oporavak.
Trening se završio sa radnim izletom u IBA
Valjevske planine, buduće Natura 2000 područje. Interesantno je bilo, jer
samo ova jedna stena sa slike može da garantuje status, jer se na njoj gnezdi sivi sokol (Falco peregrinus) koga smo i posmatrali na licu mesta kako dostojanstveno kruži nad uvalom reke Gradac.
Trening je bio u organizaciji IUCN i u okviru zajedničkog projekta sa nacionalnom ptičarskom organizacijom
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a prisutni su bili predstavnici tri zemlje Balkana, Makedonije, Srbije i Crne Gore. Cilj je bio da aplikanti prenesu stečena iskustva i znanja na svoje lokalne zajednice.
Više informacija o tom treningu naći ćete na
sajtu IUCN gde možete da skinete i prezentacije u pdf-u.
